Aneurizma je lokalizovano proširenje arterije povezano sa slabošću njenog zida. Mnoge intrakranijalne aneurizme ne izazivaju simptome i otkrivaju se slučajno. Ruptura može izazvati subarahnoidalno krvarenje, čiji je tipičan znak nagla, izuzetno jaka glavobolja koja dostiže maksimum odmah ili za veoma kratko vreme.
Aneurizma je ozbiljan poremećaj građe krvnog suda koji nastaje kada zid krvnog suda oslabi i proširi se poput balona. Aneurizme, koje se javljaju naročito na krvnim sudovima mozga i na aorti, zbog rizika od rupture mogu biti opasne po život. Aneurizma može dugo da raste tiho, bez simptoma. Mnoge osobe za ovo stanje saznaju slučajno, tokom snimanja koja se rade iz drugih razloga. Kada aneurizma mozga prsne, dolazi do krvarenja u mozgu ili oko njega, što je stanje koje zahteva hitnu intervenciju.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je aneurizma?
Aneurizma je proširenje u obliku balona koje nastaje kada se zid krvnog suda na određenom mestu istanji ili izgubi elastičnost. Ovo proširenje vremenom može rasti i vršiti pritisak na okolna tkiva. Aneurizme koje nastaju na krvnim sudovima mozga naročito su važne zbog rizika od rupture. Kada aneurizma prsne, može doći do moždanog krvarenja. Ovo stanje može dovesti do paralize, gubitka svesti, pa čak i smrti. Neke aneurizme mogu godinama tiho rasti bez ikakvih simptoma. Slabost zida krvnog suda može biti nasledna, ali se može javiti i sa godinama ili zbog spoljašnjih faktora. Budući da najčešće ne daje simptome, dijagnoza može biti slučajna.
Koje su vrste aneurizme?
Aneurizme se mogu klasifikovati prema načinu nastanka, lokalizaciji i izgledu. Najčešći oblik je sakularna, odnosno kesasta aneurizma mozga. Aneurizme aorte mogu se javiti u trbušnom ili grudnom delu i nose ozbiljan rizik jer zahvataju velike krvne sudove.
Glavne vrste aneurizme:
- Sakularna (kesasta) aneurizma
- Fuziformna (vretenasta) aneurizma
- Aneurizma aorte
- Aneurizme perifernih krvnih sudova
Zašto nastaje aneurizma?
Na razvoj aneurizme mogu uticati genetski faktori, starenje i zdravstveni problemi koji slabe zid krvnog suda. Visok krvni pritisak opterećuje zid krvnog suda i povećava rizik od aneurizme. Bolesti vezivnog tkiva mogu smanjiti prirodnu otpornost zida krvnog suda. Ateroskleroza, odnosno otvrdnuće arterija, dovodi do gubitka elastičnosti krvnog suda i olakšava njegovo balonasto proširenje. Traume, infekcije ili neki lekovi mogu nepovoljno uticati na građu krvnog suda. Kod osoba sa aneurizmom u porodici rizik je veći. Kod nekih osoba aneurizma se može razviti i bez ikakvog jasnog razloga.
Koji su simptomi aneurizme?
Aneurizma može dugo protekati bez simptoma; naročito male aneurizme najčešće ne daju simptome. Kada prsne, može se javiti iznenadan i veoma jak bol, koji se opisuje kao „najjača glavobolja u životu“. Simptomi aneurizme mogu se navesti na sledeći način:
- Iznenadna i veoma jaka glavobolja
- Poremećaj vida, dvoslike, zamućen vid, osetljivost na svetlost
- Spušten očni kapak ili bol oko oka
- Utrnulost, gubitak osećaja ili slabost mišića na licu
- Poremećaj govora, nemogućnost pronalaženja reči ili nerazumljiv govor
- Vrtoglavica, gubitak ravnoteže, teturanje pri hodu
- Mučnina i povraćanje
- Iznenadna pomućenost svesti, ošamućenost, smanjena reaktivnost
- Napadi (napad nalik epileptičnom)
- Preterana osetljivost na svetlost i zvuk
- Ukočenost vrata i jak bol u potiljku
- Nesvestica, prolazni ili trajni gubitak svesti
Kako se dijagnostikuje aneurizma?
Dijagnoza aneurizme potvrđuje se metodama snimanja. Kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca često se koriste u prvoj fazi. Naročito kod aneurizmi mozga CT angiografija ili MR angiografija mogu jasno prikazati građu krvnog suda. Intravaskularna (kateterska) angiografija pruža detaljnije podatke i služi kao vodič pri planiranju lečenja. Dijagnoza se obično postavlja zbog tegoba sa glavoboljom, neuroloških nalaza ili tokom pregleda koji se rade slučajno. Kod osoba sa porodičnom anamnezom skrining može rano otkriti rizična stanja. Pravilno postavljanje dijagnoze i procena veličine aneurizme i rizika od rupture najvažnija su faza koja određuje proces lečenja.
Kako se leči aneurizma?
Cilj lečenja aneurizme je smanjenje rizika od rupture ili stavljanje krvarenja pod kontrolu kod aneurizme koja je prsnula. Metode lečenja određuju se prema veličini i lokalizaciji aneurizme i opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Endovaskularnom metodom ugradnje spirala (koiling) pristupa se kroz krvni sud, aneurizma se ispunjava i protok krvi u nju se sprečava. Hirurško klipovanje je postupak zatvaranja aneurizme spolja pomoću klipse. Male aneurizme sa niskim rizikom mogu se zbrinjavati redovnim praćenjem.
Kod koga se javlja aneurizma?
Aneurizma se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je rizik kod nekih grupa veći. Genetska predispozicija je važan faktor. Kod osoba sa hipertenzijom i aterosklerozom verovatnoća pojave je veća. Bolesti vezivnog tkiva, policistična bolest bubrega ili infekcije mogu doprineti razvoju aneurizme slabljenjem zida krvnog suda. Sa godinama rizik raste jer zid krvnog suda gubi elastičnost. Kod žena, naročito posle menopauze, uticaj mogu imati promene u hormonskoj ravnoteži. Neke aneurizme nastaju potpuno slučajno.
Često postavljana pitanja o aneurizmi
Da li se aneurizma može otkriti pre nego što prsne?
Aneurizma najčešće tiho raste bez simptoma, pa je možda neće biti moguće otkriti oslanjajući se samo na simptome. Međutim, kod nekih osoba javljaju se lokalni simptomi zbog pritiska na nerve. Nalazi kao što su dvoslike, spušten očni kapak, utrnulost lica ili poremećaj govora mogu biti upozoravajući. Vrtoglavica, nestabilnost i naročito nova glavobolja neuobičajenog karaktera spadaju među znake koje treba proceniti. Kod osoba sa porodičnom anamnezom skrining testovi su važni za ranu dijagnozu.
Šta se dešava kada aneurizma prsne?
Kada aneurizma mozga prsne, obično se javlja iznenadna i veoma jaka glavobolja. Pacijenti je mogu opisati kao „najgoru glavobolju u životu“. Glavobolju mogu pratiti povraćanje, mučnina, gubitak vida, pomućenost svesti i znaci nalik moždanom udaru.
Da li je operacija aneurizme opasna?
Kao i svaka hirurška intervencija, i operacija aneurizme nosi određene rizike, ali je kod aneurizmi koje su prsnule ili imaju visok rizik od rupture operacija najčešće spasonosna.
Da li se aneurizma može potpuno izlečiti?
Rizik od rupture lečene aneurizme može se značajno smanjiti. U nekim slučajevima može se potpuno ukloniti.
Da li se nastanak aneurizme može sprečiti?
Budući da se genetski faktori ne mogu kontrolisati, nije moguće potpuno sprečiti nastanak aneurizme. Ipak, smanjenje faktora rizika je važno.
Kod koga se aneurizma češće javlja?
Aneurizma je češća naročito kod osoba sa genetskom predispozicijom, hipertenzijom ili aterosklerozom.
Da li je glavobolja simptom aneurizme?
Nije svaka glavobolja simptom aneurizme. Međutim, glavobolju koja počinje naglo, čija jačina postepeno raste i koja je drugačija od svih koje je osoba ranije imala obavezno treba proceniti. Rizik je ozbiljniji naročito ako je prate drugi nalazi kao što su poremećaj vida, utrnulost lica ili otežan govor. Važno je kada se opisuje bol drugačijeg karaktera od migrene ili tenzione glavobolje. Kod redovnih i neobjašnjivih glavobolja može biti potrebno snimanje.
Lekari oblasti „Neurohirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je aneurizma mozga i koji simptomi ukazuju na rupturu?
Aneurizma je lokalizovano proširenje arterije povezano sa slabošću njenog zida. Mnoge intrakranijalne aneurizme ne izazivaju simptome i otkrivaju se slučajno. Ruptura može izazvati subarahnoidalno krvarenje, čiji je tipičan znak nagla, izuzetno jaka glavobolja koja dostiže maksimum odmah ili za veoma kratko vreme.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
CT angiografija, MR angiografija ili kateterska angiografija mogu karakterisati aneurizmu. Odluka o praćenju ili lečenju zavisi od veličine, lokacije, oblika, uzrasta i faktora rupture. Lečenje može biti endovaskularno ili hirurško prema anatomiji. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Iznenadna „gromovita“ glavobolja, naročito uz povraćanje, ukočen vrat, neurološki deficit, epileptični napad ili gubitak svesti, predstavlja apsolutno hitno stanje. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.