Donor je osoba koja daje krv, ćelije, tkivo ili organ kako bi pomogla drugom pacijentu. Kriterijumi podobnosti, saglasnosti i bezbednosti razlikuju se prema vrsti donacije i zemlji. Kod živog donora zaštita njegovog zdravlja i slobodan, informisan pristanak predstavljaju osnovna načela.
Donor je osoba koja dobrovoljno daruje organ, tkivo, krv ili ćelije kako bi poboljšala kvalitet života druge osobe ili joj omogućila da preživi. Ovaj postupak, od životnog značaja u savremenoj medicini, najjači je izvor nade za bolesti koje se mogu lečiti isključivo transplantacijom. Pitanje „Šta znači donor?" u opštem smislu označava dobro delo učinjeno bez očekivanja protivusluge. Medicinski postupci se pažljivo planiraju tako da ne ugroze zdravlje davaoca. Svaki darovani organ ili tkivo znači novi početak za drugu osobu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Ko je donor?
Pojam donor potiče od latinske reči „donare", odnosno „darovati", i u medicinskoj literaturi koristi se u značenju davaoca. Tako se nazivaju osobe koje svojom voljom nude svoje organe, ćelije ili krv za lečenje drugog čoveka. Najjasniji odgovor na pitanje „Ko je donor?" glasi: dobrovoljac koji predstavlja gradivni kamen u procesu ozdravljenja druge osobe. Darivanje može poticati i od živog davaoca i od preminulog (kadaveričnog) davaoca. U ovom procesu, koji se sprovodi u skladu sa medicinskim zahtevima i etičkim pravilima, pristanak davaoca je osnovni uslov.
U procesima transplantacije organa i tkiva doprinos donora jedno je od najvažnijih dostignuća savremene hirurgije. Darovani delovi su ponekad bubreg, ponekad deo jetre, a ponekad krvne ćelije potrebne doživotno. Svi ovi postupci sprovode se pod zakonskim nadzorom i pod kontrolom lekara specijalista.
Osnovne karakteristike donora i oblasti primene
Doprinos donora nalazi mesto u različitim protokolima lečenja. Sa medicinskog stanovišta oblasti primene su veoma raznovrsne:
- Obezbeđivanje transplantacije organa za pacijente sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom
- Očuvanje celovitosti tkiva kod insuficijencije jetre
- Pružanje podrške matičnim ćelijama kod leukemije i drugih bolesti krvi
- Zadovoljavanje potreba za krvlju posle operacija i nesreća
- Omogućavanje osobama koje su izgubile vid da ponovo vide, transplantacijom rožnjače
Koje vrste donora postoje?
Procesi darivanja dele se u različite kategorije u zavisnosti od toga da li je davalac živ i od vrste darovanog materijala. Svaka vrsta ima sopstvene zakonske procedure i faze medicinske pripreme. Danas su najčešći živi davaoci i darivanje od osoba kod kojih je nastupila moždana smrt.
Živi donor (živi davalac)
Živi davaoci su obično bliski srodnici ili dobrovoljci sa podudarnošću tkiva. U ovom procesu osoba daruje jedan od organa čije davanje ne ugrožava život (na primer jedan bubreg) ili delove organa koji mogu da se obnove (kao što je jetra). Pre operacija živog donora detaljno se analiziraju psihičko i fizičko zdravlje davaoca. Cilj je da postoperativni period za davaoca protekne bez problema.
Kadaverični donor (davalac kod koga je nastupila moždana smrt)
To su darivanja od osoba kod kojih je medicinski utvrđena moždana smrt i čije se vitalne funkcije održavaju uz pomoć aparata. U tom slučaju osnov predstavlja volja koju je osoba izrazila za života ili saglasnost porodice. Kadaverično darivanje omogućava transplantaciju organa kao što su srce i pluća, koje nije moguće uzeti od živog davaoca.
Davalac krvi
Ovo je najčešća vrsta darivanja i najlakša za sprovođenje. Zasniva se na uzimanju pune krvi ili određenih komponenti krvi (plazme, trombocita). Budući da organizam darovanu krv brzo nadoknađuje, to ne predstavlja nikakav rizik za davaoca. Redovno darivanje krvi od ključnog je značaja za održivost zdravstvenog sistema.
Davalac matičnih ćelija (koštane srži)
Reč je o prenosu matičnih ćelija uzetih iz koštane srži ili periferne krvi osobama čiji je imunski sistem oslabljen ili koje imaju bolest krvi. Budući da je obično potrebna genetska podudarnost, pronalaženje odgovarajućeg davaoca može potrajati. Zahvaljujući tehnološkom napretku, darivanje se može obaviti i putem vene, bez hirurškog zahvata.
Rizici i glavne komplikacije darivanja
Stanja koja se generalno mogu javiti mogu se ovako sažeti:
- Rizik od blage infekcije na mestu operacije
- Prolazne reakcije na anesteziju ili osećaj iscrpljenosti
- Kratkotrajan bol i period oporavka posle hirurškog zahvata
- Proces prilagođavanja organizma novoj ravnoteži nakon gubitka organa
- Prolazni periodi psihološke adaptacije
Ko može biti donor?
Kriterijumi koji se razmatraju pod naslovom ko može biti donor su sledeći:
- Osobe koje su navršile 18 godina i imaju poslovnu sposobnost
- Osobe bez ozbiljne hronične bolesti (dijabetes, teška srčana insuficijencija i sl.)
- Osobe kod kojih je organ koji se daruje funkcionalno zdrav
- Dobrovoljci kod kojih postoji podudarnost tkiva i krvne grupe
- Zdrave osobe koje nisu nosioci zaraznih bolesti
Stanja koja sprečavaju darivanje
Osnovni zdravstveni problemi koji predstavljaju prepreku su:
- Aktivna i proširena maligna oboljenja
- Teška šećerna bolest (dijabetes) koja nije pod kontrolom
- Stanja koja direktno pogađaju imunski sistem, kao što je HIV/AIDS
- Aktivna tuberkulozna infekcija
- Teška insuficijencija jetre ili bubrega
Šta je univerzalni donor (opšti davalac)?
Podudarnost krvnih grupa jedan je od najkritičnijih delova procesa transplantacije. Osobe sa krvnom grupom „0 Rh negativna" imaju poseban status u darivanju krvi, jer mogu dati krv svim krvnim grupama. Ove osobe se u medicinskoj literaturi nazivaju univerzalni donori. U hitnim situacijama, kada nema vremena za određivanje krvne grupe, prednost koju pruža ova grupa može spasiti život. Slično tome, osobe sa veoma visokom podudarnošću tkiva i retkim antigenskim strukturama imaju ključnu ulogu u darivanju tkiva.
Darivanje sperme i jajnih ćelija
Ova vrsta darivanja, koja se primenjuje u oblasti reproduktivnog zdravlja, alternativna je metoda za osobe koje ne mogu prirodnim putem da dobiju dete. Osoba daruje sopstvene reproduktivne ćelije kako bi doprinela ostvarenju roditeljskog sna druge osobe. Ovaj postupak podleže strogim pravilima i određenim ograničenjima u okviru važećih zakona. Davaoci moraju proći genetske preglede i imati zdravu anamnezu. Psihološka priprema i postupci zakonskog odobrenja čine najvažnije faze ove vrste darivanja.
Kada i kako se prijaviti za darivanje?
Kada se donese odluka da se postane davalac, može se bez ikakvog vremenskog ograničenja obratiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Naročito za darivanje krvi i matičnih ćelija, nadležne ustanove i organizacije kao što je Crveni krst stalno primaju davaoce. Za darivanje organa postupak se može brzo sprovesti preko nadležnih službi bolnica. Ako je osoba zdrava u trenutku prijave, proces teče brže. Za pacijente koji čekaju transplantaciju od velikog je značaja da se svest o dobrovoljnom darivanju prihvati ne samo u trenutku bolesti, već kao opšta životna filozofija.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom prijave:
- Prijava se podnosi uz važeći lični dokument
- O zdravstvenoj istoriji treba dati iskrene i potpune podatke
- U obrascu za darivanje treba jasno označiti koji se organi daruju
- Ako postoji ranija prijava za darivanje, može se zatražiti njeno ažuriranje
- Preporučuje se da se kartica dobijena posle prijave nosi u novčaniku
Često postavljana pitanja o donorima
Da li darivanje narušava celovitost tela?
Operacije se izvode u skladu sa estetskim i medicinskim pravilima, pa tokom sahrane ne postoji nikakvo vidljivo oštećenje.
Da li je moguće odustati od darivanja?
Svaka osoba može, kad god poželi, zatražiti brisanje iz registra i tako se odreći statusa davaoca.
Kome se daju darovani organi?
Daju se najhitnijim i najpodudarnijim pacijentima sa nacionalne liste čekanja, putem automatskog uparivanja u računarskom sistemu.
Postoji li verska prepreka?
Mnoge velike religije i sistemi verovanja podržavaju darivanje organa jer je to čin spasavanja života.
Da li živo darivanje skraćuje životni vek?
Istraživanja pokazuju da zdrava osoba i sa jednim bubregom može doživeti normalan životni vek.
Lekari oblasti „Hematološka onkologija" u Anadolu
Česta pitanja
Ko je donor i kako se postaje donor krvi, ćelija ili organa?
Donor je osoba koja daje krv, ćelije, tkivo ili organ kako bi pomogla drugom pacijentu. Kriterijumi podobnosti, saglasnosti i bezbednosti razlikuju se prema vrsti donacije i zemlji. Kod živog donora zaštita njegovog zdravlja i slobodan, informisan pristanak predstavljaju osnovna načela.
Kako izgleda postupak i kome može biti namenjen?
Pravila za davanje krvi, ćelija i organa u Srbiji uređena su posebnim zakonima i programima. Živi donor prolazi detaljnu medicinsku procenu, dok se za donaciju nakon smrti primenjuju važeći pravni i etički kriterijumi. Konkretne uslove treba proveriti kod nadležnih ustanova.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Za procenu podobnosti obratite se ovlašćenoj službi za transfuziju, transplantaciju ili donaciju ćelija. Donacija se ne sprovodi bez medicinske procene, potvrde identiteta i odgovarajuće saglasnosti. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.