Šta je menopauza i koji simptomi mogu da se jave?

Menopauza je prirodna životna faza u kojoj se menstrualni ciklus trajno završava kao posledica postepenog smanjenja funkcije jajnika. Prirodna menopauza definiše se retrospektivno, nakon što menstruacija izostane 12 uzastopnih meseci bez nekog drugog uzroka. Prelazni period koji počinje pre menopauze naziva se perimenopauza. Tokom perimenopauze mogu se javiti simptomi kao što su promene menstrualnog ciklusa, valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem, promene raspoloženja i suvoća vagine. Životna faza posle menopauze naziva se postmenopauza. Menopauza nije bolest i ne protiče kod svake osobe sa istim simptomima. Pošto se vrsta, jačina i trajanje simptoma razlikuju od osobe do osobe, procena i, po potrebi, plan lečenja prave se uzimajući u obzir zdravstvene karakteristike osobe.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Menopauzni panel

Pregledi, snimanja i laboratorijske analize u okviru panela.

1. Ginekološki pregled
2. Pregled nutricioniste
3. Uzimanje Papanikolau brisa
4. Thin-prep (tečna citologija) + test na visokorizični HPV (kotest)
5. Merenje gustine kostiju – celo telo
6. Obostrana mamografija na digitalnom (full-field) mamografu
7. Kolor dopler ultrazvuk karotidnih arterija (obostrano)
8. Ultrazvuk dojki (obostrano)
9. Estradiol (E2)
10. Progesteron
11. FSH
12. ALT / GPT alanin-aminotransferaza
13. AST / GOT aspartat-aminotransferaza
14. Urea (BUN)
15. Kreatinin
16. Kompletna krvna slika (hemogram)
17. TSH (tireostimulišući hormon)
18. Hemoglobin A1c
19. Glukoza (šećer u krvi našte)
20. Glukoza našte (HOMA)
21. Ukupni holesterol
22. LDL holesterol
23. HDL holesterol
24. Trigliceridi

Šta je menopauza?

Menopauza je prirodan biološki proces koji označava kraj reproduktivnog perioda. Sa smanjenjem folikularne funkcije jajnika dolazi do promena nivoa hormona, a menstrualni ciklus se trajno završava. Menopauza nije bolest, ali neki simptomi koji se javljaju u prelaznom periodu mogu uticati na svakodnevni život i kvalitet života.

Sa kliničkog stanovišta, menopauza označava određeni trenutak, a ne period koji traje mesecima ili godinama. Kada ne postoji drugi fiziološki uzrok ili uzrok vezan za bolest, izostanak menstruacije tokom 12 meseci nakon poslednjeg menstrualnog krvarenja smatra se prirodnom menopauzom. Prelazni period pre menopauze i životni period posle menopauze označavaju se drugim pojmovima.

Koja je razlika između perimenopauze, menopauze i postmenopauze?

Perimenopauza, menopauza i postmenopauza su pojmovi koji slede jedan za drugim, ali označavaju različite periode. Perimenopauza je prelazni period ka menopauzi, u kojem mogu početi promene menstrualnog ciklusa i nivoa hormona. Menopauza se definiše retrospektivno, kada protekne 12 meseci od poslednjeg menstrualnog krvarenja; postmenopauza označava životnu fazu posle tog trenutka.

Perimenopauza (prelazni period pre menopauze)

Perimenopauza je period u kojem funkcije jajnika počinju da se menjaju i odvija se prelazak u menopauzu. Menstrualni ciklusi mogu se produžiti, skratiti ili neke menstruacije mogu izostati. Uz kolebanja nivoa hormona mogu se javiti tegobe kao što su valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem ili suvoća vagine.

To što menstruacije postaju neredovne ne znači da je ovulacija potpuno prestala. Tokom perimenopauze trudnoća je i dalje moguća. Zato neredovnost menstruacija ne znači da zaštita od trudnoće više nije potrebna.

Menopauza

Kada menstruacija izostane 12 meseci nakon poslednjeg menstrualnog krvarenja koje je nastupilo iz prirodnih razloga, menopauza se definiše retrospektivno. Prema tome, menopauzu ne treba posmatrati kao jedinstven period koji traje mnogo godina.

Postmenopauza (period posle menopauze)

Postmenopauza je životni period posle menopauze. Neki simptomi, kao što su valunzi ili vaginalne tegobe, mogu se nastaviti i u postmenopauzi. Sa starenjem dobija na značaju i procena individualnih rizika vezanih za zdravlje kostiju, srca i krvnih sudova, metaboličko i genitourinarno zdravlje.

Koji su simptomi menopauze?

Simptomi menopauze mogu se razlikovati od osobe do osobe. Mogu se javiti promene menstrualnog ciklusa, valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, teškoće sa koncentracijom, suvoća vagine i urinarne tegobe. Vrsta i jačina simptoma mogu se razlikovati od osobe do osobe.

Glavni simptomi sa kojima se može suočiti tokom prelaska u menopauzu mogu se navesti na sledeći način:

• Produženje ili skraćenje menstrualnog ciklusa
• Izostanak menstruacije
• Promena količine krvarenja
• Valunzi
• Noćno znojenje
• Problemi sa spavanjem
• Umor
• Promene raspoloženja
• Anksioznost ili loše raspoloženje
• Teškoće sa koncentracijom i tegobe opisane kao „moždana magla“
• Suvoća i peckanje vagine
• Bol tokom seksualnog odnosa
• Neke tegobe mokraćnih puteva

Neki od ovih simptoma mogu se javiti i usled drugih zdravstvenih problema. Zato naročito tegobe koje su se tek pojavile, koje su jake ili koje značajno utiču na svakodnevni život osobe ne treba pripisivati samo menopauzi.

Promene menstrualnog ciklusa

Jedna od najčešće primećenih odlika perimenopauze je promena menstrualnog ciklusa. Menstruacije se mogu javljati u kraćim ili dužim razmacima nego ranije, neki ciklusi mogu izostati, a može se promeniti i količina krvarenja.

Iako se neredovne menstruacije mogu javiti u perimenopauzi, svaka promena krvarenja nije posledica prelaska u menopauzu. Naročito krvarenja koja su obilnija nego obično, dugo traju ili se izrazito razlikuju od uobičajenog menstrualnog ciklusa mogu zahtevati ginekološku procenu.

Valunzi i noćno znojenje

Valunzi i noćno znojenje spadaju u vazomotorne simptome usko povezane sa prelaskom u menopauzu. Valunzi se obično ispoljavaju kao iznenadan, intenzivan osećaj toplote u gornjem delu tela. Kada se javljaju noću, mogu zbog znojenja dovesti do prekidanja sna.

Učestalost i jačina vazomotornih simptoma nisu iste kod svih. Kod nekih osoba simptomi su blagi i malo utiču na svakodnevni život, dok kod drugih mogu značajno uticati na ritam spavanja i kvalitet života.

Promene sna, raspoloženja i koncentracije

Tokom perimenopauze mogu se javiti teškoće pri usnivanju, često buđenje tokom noći, umor, promene raspoloženja i teškoće sa koncentracijom. Zaboravnost, teškoće sa fokusiranjem ili osećaj mentalne zamagljenosti, opisani kao „moždana magla“, takođe spadaju u tegobe koje se mogu javiti u ovom periodu.

Ipak, depresiju, izraženu anksioznost ili ozbiljne kognitivne tegobe ne treba pripisivati samo menopauzi. Pošto slične tegobe mogu biti posledica i poremećaja spavanja, psihičkih bolesti, lekova koji se koriste ili drugih zdravstvenih problema, po potrebi se može uraditi detaljna procena.

Vaginalni, seksualni i urinarni simptomi

Tokom prelaska u menopauzu i nakon njega mogu se javiti suvoća vagine, peckanje, iritacija, bol tokom seksualnog odnosa ili neke tegobe pri mokrenju. Promene koje sa menopauzom nastaju u vagini, vulvi, mokraćnoj bešici i mokraćnim putevima mogu dovesti do različitih simptoma koji se nazivaju genitourinarni sindrom menopauze (GSM).

Promene seksualne želje ne moraju biti vezane samo za hormonske promene. Mnogi faktori, kao što su san, raspoloženje, bol, dinamika odnosa, lekovi koji se koriste i opšte zdravlje, mogu uticati na seksualni život.

Promene mišića i zglobova, kože, kose i sastava tela

Tokom prelaska u menopauzu neke osobe mogu imati tegobe sa mišićima i zglobovima, suvoću kože ili promene na kosi. Sa godinama mogu nastati i promene u sastavu tela i rasporedu masnog tkiva.

Nije ispravno promene telesne mase pripisivati samo menopauzi. Ulogu zajedno mogu imati starost, način ishrane, fizička aktivnost, san i metabolički faktori. Takođe treba znati da hormonska terapija sama po sebi nije metoda za mršavljenje.

U kojim godinama počinje menopauza?

Prirodna menopauza širom sveta najčešće nastupa između 45. i 55. godine. Ipak, nije moguće unapred sa sigurnošću odrediti u kojim tačno godinama će osoba ući u menopauzu. Na godine ulaska u menopauzu mogu uticati genetske karakteristike, opšte zdravstveno stanje i drugi individualni faktori.

Prelazak u menopauzu može, međutim, početi pre datuma poslednje menstruacije. Pošto simptomi kao što su neredovne menstruacije i valunzi mogu početi u perimenopauzi, početak prelaska u menopauzu i trenutak kada se menopauza klinički definiše nisu isto.

Zašto nastaje menopauza?

Prirodna menopauza nastaje kao posledica postepenog smanjenja folikularne funkcije jajnika i promena nivoa estrogena u cirkulaciji. Osim prirodnog procesa vezanog za godine, i neke hirurške intervencije ili medicinske terapije mogu uticati na funkcije jajnika i dovesti do menopauze.

Histerektomija, koja označava uklanjanje materice, i uklanjanje jajnika nisu isti zahvat. Kada se materica ukloni, menstrualno krvarenje prestaje; međutim, ako su jajnici sačuvani, proizvodnja hormona može se nastaviti. Hirurško uklanjanje jajnika, s druge strane, može izazvati naglije promene nivoa hormona.

Neke terapije raka mogu privremeno ili trajno uticati na funkciju jajnika, uključujući i ranu menopauzu nakon hemioterapije. Da li će gubitak funkcije jajnika usled terapije biti privremen ili trajan zavisi od primenjene terapije, starosti osobe i individualnih karakteristika.

Da li su rana menopauza i primarna insuficijencija jajnika isto?

Rana menopauza i primarna insuficijencija jajnika nisu isti pojam. Prirodna menopauza koja nastupi između 40. i 44. godine definiše se kao rana menopauza, dok se gubitak funkcije jajnika pre 40. godine svrstava u primarnu insuficijenciju jajnika (POI).

Kod primarne insuficijencije jajnika funkcije jajnika ne moraju potpuno i trajno prestati. Zato treba izbegavati konačne zaključke naročito u pogledu plodnosti, AMH i rezerve jajnika.

Prestanak menstruacija ili pojava simptoma koji se mogu povezati sa menopauzom pre 40. godine zahteva procenu specijaliste. Primarna insuficijencija jajnika može, pored plodnosti, zahtevati i posebno praćenje zdravlja kostiju i srca i krvnih sudova.

Kako se postavlja dijagnoza menopauze? Postoji li test na menopauzu?

Ne postoji jedna analiza krvi koju bi trebalo uraditi svima radi dijagnoze menopauze. Naročito kod osoba starijih od 45 godina koje imaju tipične promene menstruacija i simptome menopauze, procena se najčešće zasniva na kliničkoj anamnezi. Jedna vrednost FSH ili estradiola sama po sebi nije dovoljna za dijagnozu menopauze.

Pošto nivoi hormona tokom perimenopauze mogu da variraju, jedno merenje može dovesti u zabludu. Zajedno se procenjuju datum poslednje menstruacije, promene menstrualnog ciklusa, starost, simptomi i medicinska anamneza. U okviru procene rizika mogu se koristiti i alati kao što je test rizika od osteoporoze; međutim, takvi testovi sami po sebi ne postavljaju dijagnozu osteoporoze, a rezultate treba tumačiti zajedno sa kliničkim karakteristikama osobe.

U kojim slučajevima mogu biti potrebne analize krvi?

Analize krvi mogu se koristiti kada se na menopauzu sumnja u mlađem uzrastu, kada simptomi nisu tipični ili kada je potrebno ispitati druge bolesti. Pored vrednosti kao što su FSH i estradiol, u zavisnosti od kliničke slike može biti potrebno ispitati funkciju štitaste žlezde, prolaktin ili postojanje trudnoće. O tome koji je test potreban odlučuje se na osnovu individualne medicinske procene.

Stanja koja mogu izazvati slične simptome

Neredovne menstruacije, znojenje, problemi sa spavanjem, promene raspoloženja i umor ne javljaju se samo u menopauzi. Trudnoća, bolesti štitaste žlezde, promene nivoa prolaktina, anemija, neki lekovi koji se koriste, poremećaji spavanja i problemi mentalnog zdravlja mogu izazvati slične tegobe.

Nije potrebno kod svakog simptoma menopauze raditi sveobuhvatne analize. Koja su ispitivanja potrebna određuje se u skladu sa starošću osobe, simptomima i medicinskom anamnezom.

Koliko traje menopauza?

Nije ispravno govoriti o određenom trajanju menopauze. Menopauza je trenutak koji se definiše retrospektivno, kada protekne 12 meseci od poslednjeg menstrualnog krvarenja. Proces koji može trajati godinama je perimenopauza. Koliko će dugo trajati simptomi povezani sa menopauzom razlikuje se od osobe do osobe.

Na primer, simptomi kao što su valunzi i noćno znojenje kod nekih osoba traju kraće, dok se kod drugih mogu nastaviti godinama. Pored trajanja simptoma, i njihov uticaj na kvalitet života osobe važan je u proceni potrebe za lečenjem.

Kako se planira lečenje menopauze?

Cilj lečenja menopauze nije da se menopauza ukloni ili da se menstruacije ponovo pokrenu, već da se ublaže simptomi koji smetaju osobi i da se upravlja zdravstvenim potrebama vezanim za ovaj period. Izbor lečenja vrši se uzimajući u obzir vrstu i jačinu simptoma, starost, medicinsku anamnezu, individualne rizike i želje osobe.

Svakoj osobi ne mora biti potrebno lečenje. Kada je lečenje potrebno, u okviru ambulante za menopauzu, uz procenu simptoma, zdravstvene istorije i individualnih potreba osobe, mogu se razmotriti menopauzna hormonska terapija, lokalne vaginalne terapije, nehormonske mogućnosti i prilagođavanje načina života.

Menopauzna hormonska terapija (MHT / HRT)

Menopauzna hormonska terapija (MHT ili HRT) jedna je od terapijskih mogućnosti koja se može koristiti za kontrolu nekih simptoma menopauze. Sistemska hormonska terapija spada među efikasne mogućnosti za smanjenje vazomotornih simptoma kao što su valunzi i noćno znojenje.

Kod osoba koje imaju matericu može biti potrebno da se terapiji doda odgovarajući progestagen, zbog dejstva sistemske terapije estrogenom na sluznicu materice. Kod osoba bez materice terapijski pristup može biti drugačiji. Oblik terapije, njeno trajanje i individualni odnos koristi i rizika određuju se prema osobi.

Hormonska terapija koja sadrži estrogen nije potpuno bez rizika niti je pogodna za svakoga. Ipak, ni uopštavanja poput „hormonska terapija sigurno izaziva rak“ nisu tačna. U proceni su važni lična i porodična anamneza, starost, vreme proteklo od menopauze, rizik od tromboze i bolesti srca i krvnih sudova, bolesti jetre i neke vrste raka u anamnezi.

Lokalne vaginalne terapije

Za genitourinarne tegobe kao što su suvoća vagine, peckanje ili bol tokom seksualnog odnosa mogu se razmotriti lokalne terapijske mogućnosti. Vaginalni hidratanti i lubrikanti spadaju u mogućnosti koje ne sadrže hormone. Kod nekih osoba, uz procenu lekara, mogu doći u obzir lokalne hormonske terapije.

U posebnim situacijama, kao što je anamneza hormonski zavisnog raka, terapijske mogućnosti treba odrediti u skladu sa procenom odgovarajućih specijalista.

Nehormonske terapijske mogućnosti

Za osobe koje ne mogu ili ne žele da koriste hormonsku terapiju postoje i nehormonske mogućnosti za upravljanje simptomima menopauze. Neke terapije koje se izdaju na recept mogu se razmotriti naročito kod vazomotornih simptoma kao što su valunzi i noćno znojenje.

Koja je metoda pogodna zavisi od vrste simptoma, medicinske anamneze i drugih terapija koje se koriste. Zato i nehormonske terapijske mogućnosti treba planirati uz procenu zdravstvenog stanja i potreba osobe.

Da li su biljni proizvodi i suplementi bezbedni?

To što je neki proizvod biljni ili „prirodan“ samo po sebi ne znači da je bezbedan i efikasan. Iako postoje istraživanja o dejstvu biljnih proizvoda na simptome menopauze, za mnoge proizvode dokazi o efikasnosti i bezbednosti su ograničeni. Sastav i standardizacija proizvoda takođe se mogu razlikovati.

Suplementi mogu stupiti u interakciju sa lekovima koji se koriste ili mogu biti nepogodni kod nekih zdravstvenih problema. Zato nije ispravno svima preporučivati određeni biljni proizvod ili suplement za simptome menopauze.

Za koga može biti pogodna menopauzna hormonska terapija?

Pogodnost za menopauznu hormonsku terapiju ne određuje se samo prema starosti osobe ili jednom simptomu. MHT se može razmotriti kod nekih osoba koje imaju simptome koji utiču na kvalitet života, kao što su valunzi i noćno znojenje. Pri donošenju odluke zajedno se razmatraju očekivane koristi terapije i individualni rizici.

U proceni mogu biti važni starost, vreme proteklo od menopauze, postojanje materice, jačina simptoma, lična i porodična anamneza, bolesti srca i krvnih sudova, poremećaji zgrušavanja, bolesti jetre i neke vrste raka.

MHT ne treba smatrati rutinskom preventivnom terapijom koja se daje svima radi sprečavanja bolesti srca i krvnih sudova, demencije ili raka. Odluku o lečenju treba da donesu zajedno lekar i pacijentkinja, nakon procene očekivanih koristi i mogućih rizika.

Kakve treba da budu ishrana i fizička aktivnost u menopauzi?

U periodu menopauze uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost važni su ne samo za upravljanje simptomima, već i za podršku zdravom starenju, zdravlju mišića i kostiju i kardiometaboličkom zdravlju. Umesto jedinstvene „menopauzne dijete“ treba birati održive navike u ishrani prilagođene zdravstvenim potrebama osobe.

Dovoljan unos proteina doprinosi očuvanju mišićne mase, dok su kalcijum i vitamin D važni za zdravlje kostiju. Međutim, potreba za dodacima vitamina i minerala i odgovarajuća doza razlikuju se od osobe do osobe. Potreba se može odrediti prema načinu ishrane, starosti, postojećim bolestima, lekovima koji se koriste i laboratorijskim ispitivanjima za koja se proceni da su potrebna.

Pored redovne fizičke aktivnosti, vežbe sa otporom mogu pomoći u podršci zdravlju mišića i kostiju. Važno je da se i vežbe sa opterećenjem i vežbe ravnoteže planiraju u skladu sa godinama i fizičkim mogućnostima osobe.

Kako menopauza utiče na zdravlje kostiju i srca?

U godinama posle menopauze procena u pogledu osteoporoze i zdravlja kostiju može dobiti na značaju. Promene nivoa hormona mogu uticati na metabolizam kostiju, ali zdravlje kostiju ne zavisi samo od menopauze. Starost, porodična anamneza, telesna građa, fizička aktivnost i drugi zdravstveni faktori takođe imaju ulogu u riziku od osteoporoze.

Slično tome, ni zdravlje srca i krvnih sudova ne treba procenjivati na osnovu samo jednog uzroka. Krvni pritisak, masnoće u krvi, šećer u krvi, telesna masa, fizička aktivnost i lična medicinska anamneza delovi su ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Merenje gustine kostiju ili kardiovaskularne procene nisu standardni menopauzni paket koji svima treba primeniti u isto vreme. Plan skrininga i praćenja pravi se uzimajući u obzir starost osobe, postojeće bolesti i individualne rizike.

Kako menopauza utiče na suvoću vagine i seksualni život?

U menopauzi se suvoća vagine, usled promena u vaginalnom tkivu, može javiti zajedno sa tegobama kao što su peckanje, iritacija ili bol tokom seksualnog odnosa. Ova klinička slika, koju mogu pratiti i neke tegobe vezane za mokraćne puteve, naziva se genitourinarni sindrom menopauze (GSM).

Vaginalni hidratanti mogu se koristiti radi redovne nadoknade vlage, a lubrikanti radi smanjenja nelagodnosti usled trenja tokom seksualnog odnosa. Kod osoba kod kojih tegobe traju lekar može razmotriti medicinske terapijske mogućnosti.

Smanjenje seksualne želje ne treba objašnjavati samo hormonima. Bol, problemi sa spavanjem, raspoloženje, dinamika odnosa, lekovi koji se koriste i opšte zdravlje mogu uticati na seksualnu želju.

Da li je moguće zatrudneti u perimenopauzi?

U perimenopauzi je moguće zatrudneti. To što menstruacije postaju neredovne ne pokazuje da je ovulacija potpuno prestala. Zato, ako trudnoća nije planirana, može biti potrebno nastaviti sa odgovarajućom metodom zaštite i nakon početka neredovnih menstruacija.

Kada se zaštita može prekinuti zavisi od starosti osobe i metode koju koristi. Iako je izostanak menstruacije 12 uzastopnih meseci bez drugog uzroka jedan od osnovnih kriterijuma u kliničkoj definiciji menopauze, primereno je da se individualni plan zaštite proceni sa lekarom.

Da li je krvarenje posle menopauze normalno?

Vaginalno krvarenje posle menopauze ne treba smatrati normalnim i treba ga ginekološki proceniti. Čak i ako se krvarenje dogodilo samo jednom ili je bilo u vidu blagog tačkastog krvarenja, njegov uzrok treba ispitati. Iako krvarenje posle menopauze može imati benigne uzroke, postoje i ozbiljnije bolesti koje treba isključiti.

U proceni su važni količina krvarenja, vreme kada je počelo, lekovi koji se koriste i prateći simptomi. Iako krvarenje posle menopauze ne ukazuje uvek na ozbiljnu bolest, medicinsku procenu radi utvrđivanja uzroka ne treba odlagati.

Kada se u periodu menopauze treba obratiti lekaru?

Svaki simptom prelaska u menopauzu ne zahteva medicinsko lečenje. Ipak, kod valunga, noćnog znojenja, problema sa spavanjem i vaginalnih ili urinarnih tegoba koji značajno utiču na kvalitet života, može se obratiti specijalisti ginekologije i akušerstva radi procene terapijskih mogućnosti.

Važni detalji u proceni zdravstvenog stanja mogu se navesti na sledeći način:

• Prestanak menstruacija pre 40. godine
• Neuobičajeno obilno ili dugotrajno krvarenje
• Vaginalno krvarenje ili tačkasto krvarenje posle menopauze
• Simptomi menopauze koji značajno utiču na svakodnevni život
• Vaginalne i urinarne tegobe koje su se tek pojavile ili su se izrazito pojačale
• Bol u grudima ili otežano disanje
• Izražen otok jedne noge
• Ozbiljni psihički simptomi
• Značajna neželjena dejstva koja se jave tokom terapije

Cilj procene tegoba povezanih sa menopauzom nije samo ublažavanje simptoma. Odgovarajući plan praćenja i lečenja pravi se uz zajedničko razmatranje starosti osobe, medicinske anamneze, kvaliteta života, individualnih zdravstvenih rizika i želja.

Česta pitanja

Šta je menopauza?

Menopauza je prirodna životna faza u kojoj se menstruacije trajno završavaju usled smanjenja folikularne funkcije jajnika. Prirodna menopauza definiše se retrospektivno, nakon što menstruacija izostane 12 uzastopnih meseci bez drugog fiziološkog uzroka ili uzroka vezanog za bolest. Prelazni period pre menopauze naziva se perimenopauza.

Koji su simptomi ulaska u menopauzu?

Među simptomima ulaska u menopauzu mogu biti promene menstrualnog ciklusa, valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, teškoće sa koncentracijom, suvoća vagine i nelagodnost tokom seksualnog odnosa. Vrsta, vreme početka i jačina simptoma mogu se razlikovati od osobe do osobe.

U kojim godinama počinje menopauza?

Prirodna menopauza širom sveta najčešće nastupa između 45. i 55. godine. Međutim, nije moguće unapred sa sigurnošću predvideti u kojim tačno godinama će osoba ući u menopauzu. Pošto simptomi perimenopauze mogu početi pre datuma poslednje menstruacije, početak prelaska u menopauzu i samu menopauzu treba razlikovati.

Kako se prepoznaje menopauza?

U proceni menopauze zajedno se razmatraju menstrualna anamneza, starost i simptomi. Prirodna menopauza definiše se nakon što menstruacija izostane 12 meseci bez drugog uzroka. Naročito kod osoba tipičnog uzrasta rutinsko hormonsko testiranje nije uvek potrebno; kod mlađeg uzrasta ili atipičnih simptoma lekar može odrediti potrebne testove.

Koliko traje menopauza?

Menopauza je pre trenutak koji se definiše retrospektivno, 12 meseci nakon datuma poslednje menstruacije, nego period određenog trajanja. Perimenopauza, s druge strane, može trajati nekoliko godina, a neki simptomi povezani sa menopauzom mogu se nastaviti i posle menopauze. Pošto trajanje simptoma nije isto za sve, nije ispravno navoditi fiksan broj godina.

Da li menstruacija u menopauzi prestaje naglo?

Menstruacije ne prestaju uvek naglo. Tokom perimenopauze menstrualni ciklus može se skratiti ili produžiti, neke menstruacije mogu izostati, a količina krvarenja može se promeniti. Ove promene razlikuju se od osobe do osobe. Krvarenja koja su neuobičajeno obilna, dugotrajna ili se ponovo javljaju posle menopauze treba posebno proceniti.

Da li je za dijagnozu menopauze obavezan test FSH?

Ne. Nije potrebno da svako radi test FSH radi dijagnoze menopauze. Pošto nivoi hormona tokom prelaska u menopauzu mogu značajno da variraju, jedno merenje hormona može pružiti ograničene informacije. Osnova su starost, menstrualni ciklus i simptomi; u posebnim situacijama kada se to proceni kao potrebno, lekar se može poslužiti laboratorijskim testovima.

Kolika treba da bude vrednost FSH u menopauzi?

Nije ispravno dijagnozu menopauze postaviti na osnovu jedne vrednosti FSH koja važi za sve. Nivoi FSH mogu biti promenljivi naročito tokom perimenopauze. Zato laboratorijski rezultat treba tumačiti zajedno sa starošću osobe, menstrualnim ciklusom, simptomima i drugim kliničkim nalazima; jedan rezultat FSH sam po sebi ne znači dijagnozu menopauze.

Da li postoji lečenje menopauze?

Pošto je menopauza prirodna životna faza, cilj lečenja nije da se menopauza ukloni. Radi upravljanja simptomima koji utiču na kvalitet života mogu se razmotriti prilagođavanja načina života, menopauzna hormonska terapija, lokalne vaginalne terapije ili nehormonske mogućnosti. Lečenje se planira u skladu sa simptomima, medicinskom anamnezom i željama osobe.

Da li hormonska terapija izaziva rak?

Uticaj menopauzne hormonske terapije na rizik od raka može se razlikovati u zavisnosti od vrste terapije i karakteristika osobe. Na primer, kod osoba koje imaju matericu upotreba samo sistemskog estrogena može predstavljati rizik za sluznicu materice; upotreba odgovarajućeg progestagena važna je za smanjenje tog rizika. Koristi i rizike terapije treba individualno proceniti.

Da li postoji lečenje menopauze za osobe koje ne mogu da koriste hormone?

Da. Za osobe koje ne mogu da koriste hormone ili ne žele hormonsku terapiju postoje nehormonske mogućnosti za upravljanje nekim simptomima menopauze. Koja će se mogućnost razmotriti zavisi od simptoma koji osoba ima, medicinske anamneze i drugih terapija koje koristi. I nehormonske terapije zahtevaju individualnu procenu.

Kako prolaze valunzi u menopauzi?

Upravljanje valunzima planira se u zavisnosti od učestalosti simptoma i njihovog uticaja na svakodnevni život. Mogu se razmotriti prilagođavanja načina života, kod pogodnih osoba menopauzna hormonska terapija ili nehormonske mogućnosti. Pošto ne postoji jedna metoda koja je efikasna za sve, izbor lečenja vrši se uzimajući u obzir zdravstvenu istoriju i želje osobe.

Kako se ublažava suvoća vagine u menopauzi?

Za suvoću vagine mogu se razmotriti vaginalni hidratanti, a tokom seksualnog odnosa lubrikanti. Kod osoba kod kojih tegobe traju lekar može razmotriti lokalne ili druge medicinske terapijske mogućnosti. Ako je suvoća vagine praćena peckanjem, bolnim seksualnim odnosom ili urinarnim tegobama, može se uraditi procena u pogledu genitourinarnog sindroma menopauze.

Da li je gojenje u menopauzi normalno?

Tokom prelaska u menopauzu mogu se uočiti promene u sastavu tela i rasporedu masnog tkiva, ali nije ispravno porast telesne mase pripisivati samo menopauzi. Starost, fizička aktivnost, ishrana, san i metabolički faktori takođe mogu uticati na telesnu masu. Menopauzna hormonska terapija, s druge strane, sama po sebi nije terapija za mršavljenje.

Da li je moguće zatrudneti u perimenopauzi?

Da. Pošto tokom perimenopauze, čak i kada su menstruacije neredovne, povremeno može doći do ovulacije, trudnoća je moguća. Početak neredovnih menstruacija ne znači da zaštitu od trudnoće treba automatski prekinuti. Kada će se zaštita prekinuti treba planirati sa zdravstvenim radnikom, uzimajući u obzir starost i metodu koja se koristi.

Da li je krvarenje posle menopauze normalno?

Ne. Vaginalno krvarenje ili tačkasto krvarenje posle menopauze ne treba smatrati normalnim i treba ga ginekološki proceniti. Iako krvarenje može imati benigne uzroke, mogu postojati i ozbiljne bolesti koje treba isključiti. Zato procenu ne treba odlagati, čak i ako je količina krvarenja mala ili se krvarenje dogodilo samo jednom.

Lekari oblasti „Ginekologija i akušerstvo" u Anadolu

Cem Yalçınkaya

Ginekološki Onkolog, Šef Ginekološke Onkologije

Ginekološka onkologija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.