Neutrofili su bela krvna zrnca važna za brzu odbranu, naročito od bakterijskih infekcija. Povišen broj može pratiti infekciju, zapaljenje, fiziološki stres ili određene lekove. Snižen broj, odnosno neutropenija, može povećati rizik od infekcije u zavisnosti od dubine i trajanja pada, pa se tumači prema apsolutnom broju.
NEU, odnosno medicinskim nazivom „neutrofil”, vrsta je belih krvnih zrnaca koja spada među najvažnije „vojnike” imunskog sistema. U nalazima kompletne krvne slike (hemograma) javlja se pod oznakom „NEU” ili „neutrophil”. Ove ćelije, zadužene za zaštitu organizma od mikroba, infekcija i stranih organizama, čine prvu liniju odbrane naročito u borbi protiv bakterijskih infekcija. Neutrofili, koji se proizvode u koštanoj srži, nakon ulaska u krv brzo migriraju ka mestu infekcije i tamo uništavaju štetne mikroorganizme. Nivo NEU, pored infekcija, može oscilirati i u različitim situacijama, kao što su upotreba lekova, stres, bolesti imunskog sistema i hemioterapija. Zbog toga povišene ili snižene vrednosti NEU obavezno treba da proceni lekar u okviru celokupne kliničke slike.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je NEU (neutrofil)?
NEU je skraćenica engleske reči „neutrophil”. Označava neutrofile, jednu od odbrambenih ćelija organizma. Neutrofili čine približno 55% do 70% belih krvnih zrnaca (leukocita). Ove ćelije, koje se neprekidno proizvode u koštanoj srži, kada registruju prisustvo mikroba oslobađaju se u krv i brzo stižu do mesta infekcije. Tamo uništavaju bakterije, gljivice ili štetne ćelije procesom koji se naziva fagocitoza.
Uloga neutrofila nije ograničena samo na uništavanje mikroorganizama. Oni doprinose i uklanjanju mrtvog tkiva, uništavanju stranih ćelija u zapaljenom predelu i regulaciji imunskog sistema. Pored neutrofila koji cirkulišu krvlju, deo njih čeka u tkivima i aktivira se po potrebi.
Neutrofili su morfološki ćelije sa segmentisanim (višerežnjevitim) jedrom i u citoplazmi sadrže obilje lizozoma. Zahvaljujući ovim osobinama gutaju, vare i uništavaju štetne ćelije. Vrednost NEU, koja naročito kod bakterijskih infekcija brzo raste, predznak je da je u organizmu započeo odbrambeni proces. Zbog toga lekari pažljivo prate vrednost NEU kako bi pratili težinu i tok infekcije.
Kolika treba da bude normalna vrednost NEU (neutrofila)?
Vrednost NEU, odnosno neutrofila, uglavnom se procenjuje i kao apsolutni broj neutrofila (ANC) i kao procentualni udeo (NEU%). U rezultatima kompletne krvne slike nalaze se oba podatka. Da bi se vrednosti pravilno protumačile, treba uzeti u obzir uzrast osobe, opšte zdravstveno stanje i trenutak u kojem je test urađen. Referentni opsezi za neutrofile (NEU) kod odraslih su sledeći:
- NEU (apsolutna vrednost): 1.500 – 8.000 ćelija/uL
- Procenat NEU (NEU%): 55% – 70%
Kod dece se ove vrednosti mogu razlikovati u zavisnosti od uzrasta; kod novorođenčadi su visoke, a u pubertetu se približavaju vrednostima odraslih. Izlazak nivoa NEU van ovog opsega može biti predznak infekcije, zapaljenja, poremećaja imuniteta ili problema koji potiče iz koštane srži.
- Povišen NEU (neutrofilija): vrednosti iznad 8.000 ćelija/uL
- Snižen NEU (neutropenija): vrednosti ispod 1.500 ćelija/uL
Povišene ili snižene vrednosti same po sebi ne znače bolest. Pri proceni se istovremeno uzimaju u obzir i druge vrste leukocita (limfociti, monociti, eozinofili, bazofili), hemoglobin, trombociti i markeri zapaljenja.
Šta je snižen NEU (neutrofili)?
Neutropenija, kako se ovo stanje medicinski naziva, jeste pad broja neutrofila u krvi ispod normale. Ovo stanje pokazuje da je imunski sistem oslabljen i da je organizam postao bespomoćan pred infekcijama. Neutrofili su prve odbrambene ćelije koje štite organizam od bakterijskih i gljivičnih infekcija. Zbog toga smanjenje njihovog broja ukazuje na to da imunski sistem ne funkcioniše pravilno ili da je suprimiran. Neutropenija se klasifikuje na osnovu apsolutnog broja neutrofila (ANC):
- Blaga neutropenija: 1.000 – 1.500 ćelija/uL
- Umerena neutropenija: 500 – 1.000 ćelija/uL
- Teška neutropenija: <500 ćelija/uL
Kada vrednost NEU padne ispod 500 ćelija/uL, rizik naročito od bakterijske infekcije ozbiljno raste. Zbog toga kod osoba kod kojih je u analizi krvi utvrđena neutropenija treba brzo ispitati uzrok i preduzeti potrebne mere. Naročito kod osoba na hemioterapiji, osoba sa suprimiranim imunskim sistemom ili sa autoimunim bolestima ovo stanje može zahtevati hitnu intervenciju.
Zašto dolazi do sniženja NEU?
Neutropenija može nastati usled mnogih različitih faktora. Među uzrocima se mogu navesti nedovoljna proizvodnja u koštanoj srži, prerano uništavanje ćelija ili njihovo nakupljanje van krvotoka. Pravilno utvrđivanje uzroka neophodno je za otkrivanje bolesti koja izaziva neutropeniju. Glavni uzroci koji mogu dovesti do sniženja NEU su sledeći:
- Infekcije: Virusne infekcije (na primer grip, hepatitis, HIV, Epštajn-Barov virus) mogu suprimirati koštanu srž i privremeno smanjiti proizvodnju neutrofila.
- Hemioterapija i radioterapija: Lečenje raka može privremeno ili trajno zaustaviti proizvodnju ćelija u koštanoj srži.
- Lekovi: Antibiotici, antipsihotici, antikonvulzivi i neki lekovi za pritisak retko mogu izazvati neutropeniju.
- Bolesti koštane srži: Poremećaji koštane srži kao što su leukemija, limfom i aplastična anemija direktno utiču na proizvodnju neutrofila.
- Autoimune bolesti: Kod bolesti u kojima imunski sistem napada sopstvene ćelije, kao što su reumatoidni artritis i lupus, razgradnja neutrofila može biti pojačana.
- Nutritivni nedostaci: Nedostatak vitamina B12, folne kiseline i bakra može negativno uticati na proizvodnju neutrofila.
- Genetski uzroci: Kod nekih retkih naslednih bolesti (na primer Kostmanovog sindroma) proizvodnja neutrofila može biti urođeno nedovoljna.
- Hipersplenizam: U stanjima kao što je uvećanje slezine neutrofili se mogu nakupljati u slezini, pa izgleda kao da ih u krvi ima manje.
Koji su testovi za NEU (neutrofile)?
Osnovni test za merenje nivoa NEU jeste kompletna krvna slika (KKS ili hemogram). Pomoću ovog testa mogu se utvrditi broj i udeo svih krvnih ćelija u organizmu. Neutrofili se procenjuju kao deo leukocitne (belih krvnih zrnaca) frakcije i u nalazu se uglavnom iskazuju i u procentima (%) i kao apsolutni broj (ćelija po uL).
Kako se proverava vrednost NEU (neutrofila)?
Osnovni test kojim se proverava vrednost NEU (neutrofila) jeste kompletna krvna slika (hemogram). Ovaj test se najčešće radi u okviru rutinskih analiza krvi. Omogućava lekarima da steknu uvid u opšte zdravstveno stanje pacijenta. Vrednost NEU se iskazuje i kao procentualni udeo (%NEU) i kao apsolutni broj (NEU abs ili ANC). Da bi se dobila vrednost NEU, prate se sledeći koraci:
- Uzima se uzorak krvi: Mala količina krvi uzeta iz vene na ruci šalje se u laboratoriju. Gladovanje uglavnom nije potrebno.
- Radi se kompletna krvna slika: Pomoću automatskih hematoloških analizatora mere se crvena i bela krvna zrnca, trombociti i ostali podparametri.
- Procenjuje se leukocitarna formula: Utvrđuju se podvrste leukocita. NEU pokazuje vrednost neutrofila među ovim leukocitima.
Pri tumačenju nalaza krvi treba posmatrati ne samo vrednost NEU, već istovremeno i ukupan broj leukocita (WBC) i ostala bela krvna zrnca (limfocite, monocite, eozinofile, bazofile). Na primer, ako je broj leukocita normalan, a NEU snižen, može biti reč o posebnom stanju vezanom za imunski sistem. Ostale stvari na koje treba obratiti pažnju pri proceni vrednosti NEU su sledeće:
- Privremene oscilacije su normalne: Intenzivan stres, vežbanje, nesanica ili preležane blage infekcije mogu kratkotrajno uticati na vrednost NEU.
- Kod žena se može menjati u zavisnosti od menstrualnog ciklusa: Neke hormonske oscilacije mogu uticati na imunske ćelije.
- Vrednosti mogu pokazivati sezonske ili dnevne varijacije. Zbog toga se prednost daje merenju ujutru.
- Jedna abnormalna vrednost sama po sebi ne postavlja dijagnozu. Treba je procenjivati zajedno sa kliničkim nalazima.
Proveravanje vrednosti NEU važno je za procenu aktivnosti imunskog sistema, njegovog odgovora na infekcije i zdravlja koštane srži. Ako se vrednost NEU kreće van normale, lekar obavezno treba da uradi detaljnu procenu i, po potrebi, da je dopuni dodatnim pretragama.
Lekari oblasti „Hematologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta su neutrofili?
Neutrofili su najbrojnija grupa leukocita kod mnogih odraslih osoba i imaju ključnu ulogu u ranom odgovoru na bakterijske i neke druge infekcije. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Šta može povisiti neutrofile?
Akutne infekcije, zapaljenje, stres organizma, pušenje, kortikosteroidi i druga stanja mogu povećati broj. Jedan nalaz ne određuje sam dijagnozu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Šta može sniziti neutrofile?
Virusne infekcije, hemoterapija, određeni lekovi, bolesti koštane srži, autoimuna stanja i drugi uzroci mogu dovesti do neutropenije. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto je apsolutni broj važan?
Rizik od infekcije bolje se procenjuje prema apsolutnom broju neutrofila nego samo prema procentu u leukocitnoj formuli. Referentni opseg zavisi od laboratorije. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.