Creva i mozak neprekidno komuniciraju nervnim, hormonskim, imunskim i metaboličkim putevima, što se naziva osovina creva–mozak. Mikrobiota učestvuje u toj komunikaciji, ali povezanost sa stresom, raspoloženjem ili bolestima ne znači da promena mikrobiote sama po sebi može da ih spreči ili izleči.
Mikrobiota, pojam koji označava ukupnost triliona mikroorganizama koji žive u ljudskom organizmu, kao što su bakterije, gljivice, virusi i protozoe, od presudnog je značaja za zdravo telo. Za zdravu mikrobiotu veoma je važno hraniti se fermentisanim namirnicama bogatim vlaknima i probioticima, izbegavati preteranu upotrebu antibiotika, redovno vežbati i upravljati stresom. Zdrava mikrobiota podržava zdravlje sistema organa za varenje, jača imunski sistem, smanjuje upalu i pozitivno utiče na mentalno zdravlje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Crevna mikrobiota ima važnu ulogu u regulisanju mnogih funkcija organizma, kao što su varenje hrane, podrška imunskom sistemu, sinteza i biološka modifikacija nekih vitamina, zdrave funkcije creva, sprečavanje upalnih promena, održavanje idealne telesne mase, funkcije mozga, prevencija kardiovaskularnih bolesti i mentalno zdravlje.
Mikrobiom je individualan
Mikrobiom, pojam koji označava ukupnost genoma mikroorganizama koji čine mikrobiotu, ima važnu funkciju u očuvanju zdravlja organizma kroz borbu protiv štetnih patogena. Mikrobiom se razlikuje od osobe do osobe, a na te razlike utiču brojne varijable kao što su genetske osobine, način rođenja, kapacitet imunskog odgovora osobe, način ishrane, upotreba lekova uključujući antibiotike, infekcije i sredinski faktori. Starost i pol takođe su među činiocima koji određuju strukturu mikrobioma.
Veza između zdravlja creva i gojaznosti
Novija istraživanja ukazuju na to da razlike u crevnoj mikrobioti i promene u njenom sastavu mogu biti direktno povezane sa gojaznošću. Kod gojaznih osoba uočene su promene kao što su smanjenje nekih vrsta bakterija, povećanje drugih vrsta bakterija i smanjenje ukupne raznovrsnosti bakterija. Takođe je utvrđeno da se ove promene preokreću sa gubitkom telesne mase.
Upotreba antibiotika može narušiti ravnotežu mikrobiote
Antibiotici, pored uništavanja štetnih bakterija, mogu ukloniti i korisne bakterije, što može dovesti do narušavanja ravnoteže mikrobiote. U tom slučaju, nakon upotrebe antibiotika mogu se javiti problemi kao što su proliv, gljivične infekcije i, dugoročno, otpornost na antibiotike. Vraćanje mikrobioma u prethodnu ravnotežu može trajati mesecima, pa čak i godinama. Zato antibiotike treba koristiti isključivo na preporuku lekara i u odgovarajućoj dozi. Ne treba zaboraviti da antibiotici nisu delotvorni kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip.
Mikrobiota utiče na mentalno zdravlje
Crevna mikrobiota može uticati i na mentalno zdravlje. U ljudskom organizmu postoji veza poznata kao osovina creva–mozak. Zdravo funkcionisanje ove veze i raznovrsnost crevnih bakterija mogu direktno uticati na raspoloženje. Zato su zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i upravljanje stresom među najdelotvornijim načinima za očuvanje zdravlja mikrobiote, a time i za podršku mentalnom zdravlju.
Promene mikrobiote mogu izazvati funkcionalne poremećaje creva
Neravnoteže u mikrobioti, odnosno disbioza, mogu dovesti do različitih funkcionalnih poremećaja creva. Mikrobiom, koji utiče na mehanizme što regulišu pokrete creva, može dovesti do smanjenja korisnih bakterija i umnožavanja štetnih bakterija. Ovo stanje može dovesti do neredovnih pokreta creva i narušavanja zdravlja creva.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Gastroenterologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je osovina creva–mozak?
Osovina creva–mozak opisuje dvosmernu komunikaciju između digestivnog trakta i nervnog sistema. U njoj učestvuju vagusni nerv, hormoni, imunski sistem i molekuli koje stvaraju mikroorganizmi u crevima. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Da li mikrobiota utiče na raspoloženje?
Istraživanja povezuju određene osobine mikrobiote sa stresom, anksioznošću ili depresijom, ali povezanost ne dokazuje da je promena bakterijskog sastava jedini uzrok. Ishrana, društveni faktori, lekovi i psihološki faktori međusobno deluju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Može li stres da promeni rad creva?
Da. Stres može uticati na pokretljivost creva, doživljaj bola i obrasce ishrane. Kod ljudi sa sindromom iritabilnog creva simptomi mogu da variraju sa stresom, ali to ne znači da su tegobe „umišljene“. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako podržati zdravu mikrobiotu?
Raznovrsna ishrana koja uključuje biljne namirnice i vlakna, prilagođena individualnoj toleranciji, uglavnom se preporučuje. Fermentisana hrana može biti deo uravnotežene ishrane. Efekti probiotika zavise od konkretnog soja i indikacije. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.