Purpura označava crvene ili ljubičaste promene nastale izlaskom krvi u kožu ili sluzokožu koje ne blede na pritisak. Može biti povezana sa smanjenim brojem trombocita, krhkošću krvnih sudova, vaskulitisom, lekovima, infekcijom ili drugim uzrocima, pa značenje zavisi od celokupne kliničke slike.
Purpura je oblik krvarenja u koži ili sluzokožama koji karakterišu crveno-ljubičaste promene veličine od vrha igle do nekoliko centimetara. Ove promene ne blede kada se na kožu pritisne, jer se krv koja je iscurela iz kapilara nakupila u tkivima. Purpura se obično javlja na donjim delovima tela, ali se u rasprostranjenim slučajevima može proširiti i po celom telu. Iako postoje oblici koji su češći kod dece, može zahvatiti sve uzrasne grupe. Uzrok u osnovi ponekad može biti jednostavna trauma, a ponekad može biti znak ozbiljnih sistemskih bolesti. Naročito bolesti imunog sistema, upale krvnih sudova ili poremećaji zgrušavanja krvi mogu imati ulogu u nastanku purpure. Zato purpuru ne treba posmatrati samo kao promenu boje kože, već joj treba pristupiti sa pažnjom.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Koji su simptomi purpure?
Purpura se u osnovi ispoljava mrljama na koži nalik modricama. Međutim, u zavisnosti od uzroka u osnovi, može biti praćena i drugim simptomima:
- Crvene, ljubičaste ili smećkaste promene na koži
- Boja promena ne bledi kada se na njih pritisne
- Na istom mestu sitne petehije veličine vrha igle ili veća područja ekhimoza
- Bol ili otok u zglobovima (naročito kod HSP)
- Bol u stomaku i tegobe sistema za varenje
- Krv u urinu (hematurija)
- Sistemski simptomi kao što su povišena temperatura i slabost
Koje su vrste purpure?
Purpura se klinički može podeliti na više podtipova. Neki od njih su prolazni i bezopasni, dok neki mogu zahtevati ozbiljnu medicinsku intervenciju:
- Trombocitopenijska purpura: Nastaje zbog smanjenja broja trombocita u krvi. U ovu grupu spada imunska trombocitopenijska purpura (ITP).
- Netrombocitopenijska purpura: Broj trombocita je normalan, ali se razvija zbog oštećenja zidova krvnih sudova.
- Henoh-Šenlajnova purpura (HSP): Oblik purpure povezan sa upalom krvnih sudova, čest kod dece.
- Senilna purpura: Bezopasne modrice koje se obično javljaju kod starijih osoba zbog stanjivanja kože i slabosti krvnih sudova.
- Traumatska purpura: Prolazne promene koje nastaju posle udaraca.
- Purpura izazvana lekovima: Neki antibiotici, aspirin ili lekovi za hemioterapiju mogu dovesti do ovog stanja.
Šta je Henoh-Šenlajnova purpura (HSP)?
Henoh-Šenlajnova purpura (HSP) je bolest koju karakteriše upala malih krvnih sudova (vaskulitis) i najčešće se javlja kod dece. Bolest je obično pokrenuta posle infekcija gornjih disajnih puteva i nastaje kao posledica preterane reakcije imunog sistema. HSP se ispoljava ljubičastim promenama na koži, ali istovremeno može zahvatiti zglobove, creva i bubrege.
Promene na koži obično su najizraženije na nogama, zadnjici, a ponekad i na rukama. Pošto je bolest autoimunog porekla, imuni sistem napada sopstvene krvne sudove i stvara ovu upalnu sliku. Iako se većina slučajeva HSP spontano izleči, u nekim slučajevima mogu se razviti ozbiljne komplikacije kao što je oštećenje bubrega. Zato pacijente kod kojih je postavljena dijagnoza treba redovno pratiti. Zbog svojih sistemskih dejstava, HSP je jedan od oblika purpure kojima treba pristupiti sa najviše pažnje.
Zašto nastaje Henoh-Šenlajnova purpura (HSP)?
Iako tačan uzrok Henoh-Šenlajnove purpure nije poznat, smatra se da se bolest razvija usled preterane reakcije imunog sistema. Genetska predispozicija takođe može imati važnu ulogu. Bolest se obično javlja posle nekog okidača. Među ovim okidačima mogu se navesti:
- Infekcije gornjih disajnih puteva (naročito streptokokne infekcije)
- Neke virusne bolesti (na primer grip, adenovirus)
- Lekovi koji utiču na imuni sistem (antibiotici, antiinflamatorni lekovi)
- Vakcine (retko je prijavljena naročito posle živih vakcina, kao što su vakcine protiv malih boginja i zaušaka)
- Hladno vreme i promene godišnjih doba
- Alergije na hranu ili ujedi insekata
Ovi okidači mogu aktivirati imuni sistem i izazvati nakupljanje antitela i upalu u zidovima krvnih sudova. Kao rezultat, povećava se propustljivost krvnih sudova i nastaju purpurne promene. Čak i kada uzrok HSP nestane, njegova dejstva mogu trajati još neko vreme.
Kako se leči Henoh-Šenlajnova purpura (HSP)?
Iako je HSP obično bolest koja se spontano izleči, lečenje se oblikuje prema jačini simptoma i sistemskim dejstvima. U blagim slučajevima dovoljno je samo pratiti simptome, dok je u težim slučajevima potrebno medikamentozno lečenje. Glavni pristupi u lečenju su:
- Mirovanje: Kod pacijenata sa promenama na koži i bolovima u zglobovima preporučuje se mirovanje.
- Kortikosteroidi: U stanjima kao što su bol u stomaku, zahvaćenost bubrega ili teška upala zglobova mogu se propisati lekovi iz grupe kortikosteroida, kao što je prednizolon.
- Praćenje funkcije bubrega: Analizama urina treba proveravati da li postoje nalazi kao što su gubitak proteina ili krvarenje.
- Redovno praćenje: Naročito pacijente sa zahvaćenošću bubrega treba dugoročno pratiti, jer se kod nekih pacijenata može razviti progresivno oštećenje bubrega.
Kod pacijenata sa HSP obično je moguće potpuno izlečenje; međutim, ne treba zanemariti ni rizik od ponovne pojave bolesti. U planiranju lečenja može biti potrebna podrška specijalnosti kao što su dečja reumatologija ili nefrologija.
Iz kojih razloga se povećava rizik od purpure?
Rizik od nastanka purpure usko je povezan sa opštim zdravstvenim stanjem osobe, aktivnošću imunog sistema i nekim spoljašnjim faktorima. Iako se može javiti kod svakoga, kod nekih osoba rizik je veći. Ovi faktori rizika obuhvataju i jednostavne purpure na koži i ozbiljnije oblike purpure koji su nagoveštaj sistemskih bolesti. Glavni faktori koji povećavaju rizik od purpure su:
- Starije životno doba: Sa godinama krvni sudovi postaju tanji, a potkožno masno tkivo se smanjuje, što može dovesti do lakšeg oštećenja krvnih sudova.
- Upotreba kortikosteroida i lekova za razređivanje krvi: Lekovi kao što su aspirin, heparin i varfarin otežavaju zgrušavanje krvi, pa purpura može nastati i pri najmanjim udarcima.
- Bolesti vezivnog tkiva: Autoimune bolesti kao što su lupus i reumatoidni artritis mogu oštetiti krvne sudove i povećati rizik od purpure.
- Nizak broj trombocita (trombocitopenija): Smanjenje broja trombocita smanjuje sposobnost zgrušavanja krvi. Ovo stanje je naročito često kod pacijenata sa ITP (imunskom trombocitopenijskom purpurom).
- Rak i hemioterapija: Kod hematoloških karcinoma i njihovog lečenja može biti poremećeno stvaranje trombocita.
- Infekcije: Naročito meningokokna infekcija, sepsa ili virusne infekcije mogu se ispoljiti purpurom.
- Genetska predispozicija i porodična osetljivost krvnih sudova
- Nedostatak vitamina: Naročito skorbut, koji se javlja kod nedostatka vitamina C, karakteriše purpura.
Kod osoba koje imaju jedan ili više ovih faktora povećava se verovatnoća nastanka purpure. Zato, kada se na koži pojave neobjašnjive modrice, naročito ako su rasprostranjene ili ih prate drugi simptomi, obavezno se treba obratiti lekaru. Ako se uzrok u osnovi rano otkrije, moguće je sprečiti ozbiljne posledice.
Kako se leči purpura?
Lečenje purpure određuje se prema uzroku ovih potkožnih krvarenja. Dakle, lečenje ne obuhvata samo uklanjanje modrica, već i stavljanje pod kontrolu bolesti u osnovi. Prvo što treba učiniti jeste utvrditi uzrok purpure. Za to se uzima detaljna anamneza pacijenta, radi se fizikalni pregled i po potrebi se pribegava laboratorijskim analizama kao što su kompletna krvna slika, broj trombocita, vreme krvarenja, testovi koagulacije i testovi funkcije bubrega i jetre. Ako se sumnja na imunološku ili sistemsku bolest, mogu biti potrebna i dodatna ispitivanja.
Ako se purpura razvila zbog jednostavnih trauma i u njenoj osnovi ne stoji ozbiljan uzrok, lečenje uglavnom nije potrebno. Vremenom se spontano povlači. U tom periodu kožu treba zaštititi i izbegavati jak pritisak ili udarce. Međutim, ako je purpura nastala zbog niskog broja trombocita, započinje se posebno lečenje prema uzroku u osnovi. Na primer, ako se radi o stanju kao što je imunska trombocitopenijska purpura (ITP), mogu se primeniti metode kao što su kortikosteroidni lekovi, terapija imunoglobulinima ili, retko, splenektomija (uklanjanje slezine).
Kod oblika vaskulitisa kao što je Henoh-Šenlajnova purpura lečenje se razlikuje u zavisnosti od simptoma. Obično se primenjuju mirovanje, unos dosta tečnosti i, po potrebi, kontrola bola nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL). U teškim slučajevima može se pribeći terapiji kortikosteroidima. Ako postoji infekcija u osnovi, daje se antibiotik, a ako postoji nedostatak vitamina, suplementacija. U slučajevima purpure povezane sa rakom ili bolestima koštane srži potrebno je sveobuhvatno lečenje koje planira specijalista hematolog.
Lekari oblasti „Dermatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je purpura i kada može biti hitno stanje?
Purpura označava crvene ili ljubičaste promene nastale izlaskom krvi u kožu ili sluzokožu koje ne blede na pritisak. Može biti povezana sa smanjenim brojem trombocita, krhkošću krvnih sudova, vaskulitisom, lekovima, infekcijom ili drugim uzrocima, pa značenje zavisi od celokupne kliničke slike.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Raspored i veličina promena, prisustvo temperature, krvarenja na drugim mestima i broj trombocita usmeravaju dalju obradu. Purpura posle manjeg trauma može biti bezazlena, ali određene kombinacije simptoma, naročito kod deteta sa temperaturom, zahtevaju hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nagli nastanak purpure uz visoku temperaturu, loše opšte stanje, ukočen vrat, obilno krvarenje, konfuziju ili malaksalost zahteva hitnu medicinsku pomoć. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.