Rak desni spada u maligne tumore usne duplje i najčešće je skvamocelularni karcinom. Rana koja ne zarasta, zadebljanje, neuobičajeno krvarenje, bol ili klimanje zuba bez jasnog stomatološkog uzroka mogu zahtevati pregled. Dijagnoza se potvrđuje biopsijom, a snimanja pomažu u proceni proširenosti bolesti.
Rak desni, koji spada u grupu karcinoma usne duplje, ozbiljna je bolest koja nastaje usled nenormalnog rasta ćelija u desnima. Ova vrsta raka, koja se najčešće svrstava u planocelularni karcinom, nosi rizik od širenja na okolna tkiva i druge organe ako se ne dijagnostikuje u ranoj fazi. Otvrdnuća, rane i promene boje na desnima mogu biti predznaci bolesti.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Koji su uzroci raka desni?
Rak desni je bolest koja može nastati kao rezultat kombinacije genetske predispozicije i faktora sredine. Nedovoljna briga o oralnoj higijeni i hronične infekcije desni mogu dugoročno dovesti do strukturnih oštećenja tkiva desni. Desni koje su stalno izložene iritaciji vremenom mogu dovesti do umnožavanja ćelija sa rizikom od maligne transformacije. Pored toga, virusne infekcije poput humanog papiloma virusa (HPV) takođe mogu uticati na razvoj raka desni. Bolesti koje slabe imunski sistem i nutritivni nedostaci takođe mogu negativno uticati na zdravlje tkiva desni i povećati rizik od raka. Naročito nedostatak vitamina C može dovesti do pojave rana na desnima koje ne zarastaju. Dugoročno, to može izazvati ćelijske promene.
Prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti je još jedan faktor koji povećava rizik od raka, naročito u predelima blizu donje usne. UV zraci mogu izazvati oštećenje ćelija u tkivima usne duplje. To može stvoriti osnovu za razvoj raka.
Koji su simptomi raka desni?
Rak desni je ozbiljna bolest koja u ranoj fazi ne daje simptome, ali se kasnije ispoljava promenama u usnoj duplji. Na početku se može javiti u vidu malih belih ili crvenih mrlja, otoka ili rana koje ne zarastaju. Iako su ove promene obično bezbolne, vremenom mogu izazvati nelagodnost. Istovremeno mogu dovesti do osetljivosti desni. Kako rak napreduje, na desnima se mogu javiti izražena otvrdnuća, zadebljanja ili nepravilne površinske promene. Pacijenti mogu imati teškoće naročito pri žvakanju i gutanju. Može se javiti osećaj utrnulosti u predelu vilice i klimanje zuba. Povećanje rana u usnoj duplji tokom vremena, neprijatan zadah i otežan govor takođe mogu biti znaci napredovanja bolesti. Simptomi raka desni su:
- Rane na desnima koje ne zarastaju i bol koji ne prolazi
- Stalno ili često krvarenje desni
- Crvene ili bele mrlje na desnima
- Otvrdnuta ili zadebljala područja u usnoj duplji ili na desnima
- Gubitak zuba ili klimanje zuba
- Teškoće pri gutanju ili žvakanju
- Osećaj utrnulosti u vilici, vratu ili usnoj duplji
- Neprijatan zadah i promene čula ukusa
- Otežan govor i ograničeni pokreti jezika
- Otok u predelu vilice ili uvećanje limfnih čvorova
Kako se leči rak desni?
U slučajevima koji su dijagnostikovani rano, kancerozno tkivo se obično uklanja hirurškim zahvatom. Kod malih i lokalizovanih tumora posle operacije obično nije potrebno dodatno lečenje. U uznapredovalim slučajevima mogu se primeniti i metode kao što su radioterapija ili hemioterapija. Tokom hirurškog lečenja kancerozno tkivo desni može se ukloniti u širem obimu kako bi se sprečilo širenje na zdrave delove. Ako je tumor uznapredovao, može biti potrebno ukloniti deo vilične kosti ili okolnih tkiva. Posle operacije mogu se izvesti i rekonstruktivni hirurški zahvati kako bi pacijenti očuvali funkcije usne duplje.
Radioterapija se obično koristi posle operacije za uništavanje preostalih ćelija raka. Ova metoda smanjuje rizik od povratka bolesti i može se primeniti kao primarno lečenje, naročito u situacijama kada hirurški zahvat nije moguć. Hemioterapija se obično bira u uznapredovalim slučajevima raka desni i sprovodi se lekovima usmerenim na uništavanje ćelija raka. Tokom lečenja raka desni veliki značaj imaju redovne lekarske kontrole, pažnja prema oralnoj higijeni i zdrava ishrana. Treba izbegavati navike koje mogu podstaći nastanak raka, a kada se primete neuobičajene promene u usnoj duplji, bez odlaganja se treba obratiti specijalisti.
Da li je krvarenje desni simptom raka?
Krvarenje desni nije uvek znak raka. Međutim, dugotrajno krvarenje nepoznatog uzroka treba shvatiti ozbiljno. Ono najčešće nastaje zbog bolesti desni, grubog četkanja ili nedostatka vitamina. Ipak, rane koje ne zarastaju, otoci i krvarenja koja ne prestaju mogu biti među ranim znacima raka desni. Ako je krvarenje desni bezbolno, stalno ili praćeno promenama tkiva, treba se bez odlaganja obratiti stomatologu.
Kako se postavlja dijagnoza raka desni?
Dijagnoza raka desni postavlja se pregledom usne duplje i biopsijom. Stomatolog ili oralni hirurg pregleda nenormalna tkiva na desnima i procenjuje rane koje ne zarastaju, promene boje ili otvrdnuta područja. Kada se uoče sumnjiva tkiva, radi se biopsija i ćelijska analiza. Ako patohistološka analiza potvrdi prisustvo ćelija raka, sprovode se dodatni testovi radi određivanja stadijuma bolesti. Imidžing metode se koriste za procenu proširenosti raka. Rendgensko snimanje, magnetna rezonanca (MR), kompjuterizovana tomografija (CT) i PET snimanje pomažu u određivanju veličine tumora i toga da li se proširio na okolna tkiva. Pored toga, detaljno se pregleda i predeo vrata kako bi se utvrdilo da li postoji uvećanje limfnih čvorova.
Koji su faktori rizika za rak desni?
Rak desni je bolest koja može nastati pod uticajem genetske predispozicije i faktora sredine. Nedovoljna briga o oralnoj higijeni, hronične infekcije i rane na desnima koje dugo ne zarastaju su drugi faktori koji povećavaju rizik od raka. Pored toga, infekcija humanim papiloma virusom (HPV), oslabljen imunski sistem i loša ishrana takođe spadaju u faktore rizika. Faktori rizika koji mogu dovesti do raka desni su:
- Loša oralna higijena i hronične infekcije
- Infekcija humanim papiloma virusom (HPV)
- Oslabljen imunski sistem
- Prekomerno izlaganje sunčevim zracima (u predelu donje usne)
- Genetska predispozicija i rak usne duplje u porodičnoj anamnezi
- Neuravnotežena ishrana i nedostatak vitamina C
Lečenje raka desni
U slučajevima dijagnostikovanim u ranoj fazi, širenje bolesti može se sprečiti uklanjanjem tkiva sa tumorom. U uznapredovalim slučajevima može se primeniti radioterapija ili hemioterapija. Radioterapija se koristi za uništavanje preostalih ćelija raka, dok se hemioterapija obično bira za pacijente u uznapredovalom stadijumu. Savremene metode lečenja poput imunoterapije takođe mogu biti delotvorne u nekim slučajevima. Tokom lečenja veliki značaj imaju zdrava ishrana i redovne lekarske kontrole.
Lekari oblasti „Oralno i dentalno zdravlje" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je rak desni?
Rak desni je maligni tumor gingivalne sluznice i obično se klasifikuje među karcinome usne duplje. Najčešći histološki tip u ovoj regiji je skvamocelularni karcinom. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su faktori rizika?
Pušenje i veća konzumacija alkohola važni su faktori rizika za mnoge tumore usne duplje. Dodatni faktori mogu zavisiti od mesta promene, životnih navika i individualnog zdravstvenog konteksta. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji simptomi treba da upozore?
Rana koja traje, bela ili crvena promena, zadebljanje, neuobičajeno krvarenje, bol, utrnulost ili zub koji postaje klimav bez jasnog dentalnog razloga treba da se procene. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Pregledom usne duplje lekar ili stomatolog uočava sumnjivu promenu. Biopsija je potrebna za potvrdu maligniteta, a nakon potvrde snimanja služe za procenu proširenosti. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.