Sepsa je životno ugrožavajuća disfunkcija organa nastala zbog poremećenog odgovora organizma na infekciju. Može brzo napredovati ka cirkulatornom šoku i otkazivanju više organa. Rano prepoznavanje, hitna bolnička procena i pravovremeno lečenje ključni su za smanjenje rizika od teških komplikacija i smrti.
Sepsa je ozbiljno, po život opasno kliničko stanje koje nastaje kao posledica nekontrolisanog i preteranog imunskog odgovora organizma na infekciju. Oštećenje organa ne izaziva toliko sama infekcija koliko odgovor organizma na tu infekciju. Ako se ne postavi rana dijagnoza i ne započne brzo lečenje, sepsa može dovesti do višestrukog otkazivanja organa, septičkog šoka i smrti.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je sepsa?
Sepsa se razvija kada se imunski sistem preterano aktivira nakon što infekcija bakterijskog, virusnog, gljivičnog ili parazitskog porekla dospe u krv ili se proširi u organizmu. Ovaj preterani odgovor dovodi do širenja krvnih sudova, pada krvnog pritiska i nedovoljnog dopremanja kiseonika do tkiva. Kao posledica toga, vitalni organi počinju da se oštećuju. Sepsa se može javiti u svim uzrasnim grupama, ali teže protiče kod starijih osoba, beba, osoba sa hroničnim bolestima i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Sepsu, uz prisustvo infekcije, karakteriše nesrazmeran i nekontrolisan odgovor imunskog sistema na tu infekciju. Odbrambeni mehanizmi koji inače treba da štite organizam kod sepse deluju suprotno i počinju da oštećuju zdrava tkiva. U tom procesu povećava se propustljivost krvnih sudova, poremeti se sistem zgrušavanja krvi i zahvaćena je mikrocirkulacija. Pošto tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika, dolazi do oštećenja na ćelijskom nivou.
Koji su uzroci sepse?
Sepsa se razvija kada se infekcija koja je počela bilo gde u telu ne može staviti pod kontrolu. Žarište infekcije u početku može biti ograničeno, ali se širenjem mikroorganizama u krv stanje brzo pogoršava. Infekcije koje najčešće dovode do sepse potiču iz određenih organskih sistema.
Glavni uzroci koji mogu dovesti do sepse su sledeći:
- Infekcije pluća (upala pluća)
- Infekcije mokraćnih puteva
- Infekcije unutar trbušne duplje (apendicitis, peritonitis)
- Infekcije kože i mekih tkiva
- Infekcije nastale posle operacije
- Infekcije vezane za katetere, sonde i venske linije
- Oportunističke infekcije kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom
U razvoju sepse odlučujuću ulogu imaju i imunsko stanje pacijenta, postojeće hronične bolesti i individualni odgovor na infekciju. Ista infekcija kod jedne osobe može proći blago, a kod druge brzo napredovati u sepsu. Naročito infekcije koje se kasno primete ili se ne leče na odgovarajući način ozbiljno povećavaju rizik od sepse.
Koji su simptomi sepse?
Simptomi sepse često počinju naglo i brzo napreduju. Pored znakova infekcije, javljaju se ozbiljni nalazi koji pogađaju opšte sisteme organizma. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali često pažnju privlači brzo pogoršanje opšteg stanja.
Česti simptomi sepse su:
- Visoka temperatura ili neuobičajeno niska telesna temperatura
- Ubrzan rad srca (tahikardija)
- Ubrzano i otežano disanje
- Pomućenje svesti, odsutnost
- Izražena malaksalost i iscrpljenost
- Smanjena količina mokraće
- Bledilo, hladnoća ili modrilo kože
- Nizak krvni pritisak
Simptomi koji se javljaju kod sepse često nisu srazmerni jačini infekcije. Ponekad temperatura ne mora biti veoma visoka ili klasični znaci infekcije mogu biti slabo izraženi. Naročito kod starijih osoba sepsa se, umesto temperaturom, može ispoljiti promenom stanja svesti, naglom iznemoglošću i pogoršanjem opšteg stanja. To može dovesti do kašnjenja dijagnoze.
Kako se prepoznaje sepsa?
Dijagnoza sepse se ne postavlja na osnovu samo jednog simptoma; zajedno se procenjuju klinički nalazi, laboratorijski rezultati i opšte stanje pacijenta. Pored znakova infekcije, poremećaj vitalnih funkcija je upozoravajući znak za sepsu. U ranoj fazi nije uvek lako postaviti dijagnozu. Zato je u sumnjivim slučajevima važna brza procena. Najvažnija stvar u dijagnozi sepse je faktor vremena. Rana intervencija kod ovog stanja, koje može napredovati u roku od nekoliko sati, značajno povećava stopu preživljavanja. Započinjanje lečenja čim se javi klinička sumnja, bez čekanja na konačnu dijagnozu, jedan je od osnovnih principa savremenog zbrinjavanja sepse.
Koji su stadijumi sepse?
Sepsa napreduje postepeno, prema jačini i dejstvima koja izaziva u organizmu. Ako se ne interveniše u svakom stadijumu, stanje može preći na viši nivo i rizik po život se povećava.
Stadijumi sepse se uopšteno klasifikuju na sledeći način:
- Sepsa: Uz infekciju postoje znaci sistemskog odgovora
- Teška sepsa: Počinje poremećaj funkcije organa
- Septički šok: Nizak krvni pritisak se ne popravlja uprkos nadoknadi tečnosti i razvija se višestruko otkazivanje organa.
Kako se postavlja dijagnoza sepse?
Dijagnoza sepse postavlja se zajedničkim tumačenjem kliničke procene i laboratorijskih testova. Analize krvi, markeri infekcije i vrednosti koje pokazuju funkciju organa usmeravaju dijagnozu. Po potrebi se primenjuju metode snimanja radi otkrivanja žarišta infekcije. Tokom dijagnostike je ključno započeti lečenje bez gubljenja vremena.
Kako se leči sepsa?
Lečenje sepse je proces koji se mora sprovoditi u uslovima hitne službe i intenzivne nege. Osnovni cilj lečenja je stavljanje infekcije pod kontrolu i sprečavanje oštećenja organa. Antibiotska terapija započinje se u najkraćem mogućem roku. Istovremeno se primenjuju intravenska nadoknada tečnosti, podrška kiseonikom i, po potrebi, lekovi koji podižu krvni pritisak. U teškim slučajevima može biti potreban respirator i napredna podrška intenzivne nege.
Često postavljana pitanja o sepsi
Da li je sepsa zarazna?
Sepsa nije direktno zarazna. Međutim, uzročnici infekcije koji dovode do sepse mogu biti zarazni. Dok se sama infekcija može širiti, sepsa je posledica preteranog odgovora organizma.
Da li se sepsa potpuno izleči?
Uz ranu dijagnozu i pravilno lečenje sepsa se može potpuno izlečiti. Međutim, u zakasnelim slučajevima povećava se rizik od trajnog oštećenja organa ili smrti. Oporavak zavisi od osobe i težine bolesti.
Kod koga se sepsa češće javlja?
Kod starijih osoba, novorođenčadi, osoba sa dijabetesom, onkoloških pacijenata i osoba sa oslabljenim imunskim sistemom sepsa se javlja češće i teže protiče. Kod ovih grupa infekcije treba mnogo pažljivije pratiti.
Česta pitanja
Šta je sepsa i koji znaci zahtevaju hitnu reakciju?
Sepsa je životno ugrožavajuća disfunkcija organa nastala zbog poremećenog odgovora organizma na infekciju. Može brzo napredovati ka cirkulatornom šoku i otkazivanju više organa. Rano prepoznavanje, hitna bolnička procena i pravovremeno lečenje ključni su za smanjenje rizika od teških komplikacija i smrti.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Temperatura ili hipotermija, ubrzano disanje, konfuzija, pad pritiska, smanjeno mokrenje ili mramorasta koža mogu se javiti, ali nijedan znak nije specifičan sam za sebe. Bolnička procena uključuje pregled, analize, traženje izvora infekcije i brzo antimikrobno lečenje kada je indicirano. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Sumnja na sepsu je hitna: nova konfuzija, gušenje, teško opšte stanje, mramorasta koža, veoma nizak pritisak, prestanak mokrenja ili brzo pogoršanje infekcije zahtevaju odmah hitnu pomoć. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.