Tumori kostiju kod dece mogu biti benigni ili maligni. Uporan lokalizovan bol, kvržica ili otok i prelom posle male traume mogu opravdati snimanje. Većina bolova koje deca osećaju tokom rasta nije posledica raka, ali dugotrajni, progresivni ili lokalizovani simptomi zahtevaju medicinsku procenu.
Tumori kostiju kod dece ozbiljan su zdravstveni problem koji izaziva zabrinutost. Tumori nastaju abnormalnim rastom ćelija koštanog tkiva. Benigni tumori najčešće ne ugrožavaju život, dok maligni mogu brzo napredovati i proširiti se na okolna tkiva, pa čak i na udaljene organe. Naročito kod dece u periodu rasta ovakve bolesti mogu imati značajan uticaj i na proces rasta i razvoja. Tumori kostiju češće se javljaju u predelima kao što su okolina kolena, butina, golenjača, kost nadlaktice i karlica. Uočavanje u ranoj fazi povećava uspeh lečenja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je tumor kosti?
Tumor kosti je masa koju čine ćelije koje u koštanom tkivu rastu i umnožavaju se na drugačiji način od normalnog. Ovi tumori mogu biti benigni ili maligni. Benigni tumori kostiju obično sporo rastu, ne oštećuju okolna tkiva i najčešće ne predstavljaju opasnost po život. Međutim, maligni tumori kostiju imaju agresivan tok, brzo rastu i mogu se proširiti na okolna tkiva, a ako se ne leče, mogu metastazirati i predstavljati rizik po život.
Tumori kostiju u detinjstvu javljaju se naročito u periodima brzog rasta. Razlog je to što se ćelije kostiju u periodu rasta aktivnije dele. Tumori kostiju ne ostaju ograničeni samo na kost, već mogu uticati i na pokrete zglobova, mišićnu strukturu i opšte funkcije tela. Zato primećene sumnjive otoke, bolove ili ograničenje pokreta treba shvatiti ozbiljno. Rana dijagnoza značajno povećava stopu uspeha u lečenju malignih tumora kostiju.
Zašto nastaje tumor kosti?
Iako tačan uzrok tumora kostiju ne može uvek da se utvrdi, smatra se da zajedno ulogu imaju genetski faktori, ćelijske mutacije i sredinski uticaji. Značajan deo tumora kostiju kod dece povezan je sa poremećajima mehanizama popravke DNK ili nekontrolisanom deobom ćelija. Brza obnova ćelija u kostima tokom perioda rasta čini ih sklonijim ovakvim abnormalnostima. Pored toga, neki nasledni sindromi, slabosti imunološkog sistema ili visoke doze zračenja primljene u prošlosti takođe se ubrajaju među faktore rizika.
Glavni uzroci tumora kostiju mogu se navesti ovako:
- Genetski faktori: Tumor kosti ili drugi karcinomi u porodičnoj anamnezi mogu povećati rizik kod deteta.
- Nasledni sindromi: Li-Fraumeni sindrom, retinoblastom i neke genetske mutacije mogu pripremiti teren za razvoj tumora kostiju.
- Ćelijske mutacije: Kada dođe do greške u mehanizmima popravke DNK, ćelije se mogu nekontrolisano umnožavati i stvoriti tumor.
- Periodi brzog rasta: Brzo izduživanje kostiju, naročito u pubertetu, povećava rizik od tumora.
- Izloženost zračenju: Može se javiti kod dece koja su ranije primala radioterapiju zbog neke druge bolesti.
- Sredinski faktori: Neke toksične materije ili stanja koja slabe imunološki sistem mogu pokrenuti razvoj tumora kosti.
Koji su simptomi tumora kosti?
Simptomi tumora kostiju često napreduju podmuklo i u početku se mogu zameniti sa bolovima rasta. Međutim, kako tumori rastu, vrše pritisak na okolna tkiva, slabe strukturu kosti i postaju primetni. Tumori kostiju kod dece mogu izazvati i lokalne simptome i sistemske tegobe. Naročito su važan trag bolovi koji se pojačavaju noću i ne prolaze odmorom.
Simptomi koji se javljaju kod tumora kostiju su sledeći:
- Bol u kosti: U početku može biti blag i prolazan, ali se vremenom pojačava, jača noću i ne prolazi odmorom.
- Otok i masa: U predelu tumora javlja se masa koja se vidi golim okom ili se može napipati rukom.
- Ograničenje pokreta: Ako je tumor blizu zgloba, pokretljivost deteta se smanjuje.
- Prelomi: Pošto je koštano tkivo oslabljeno, prelomi mogu nastati i pri malim udarcima.
- Promene na koži: U predelu tumora mogu se javiti crvenilo, povećana toplota i izraženiji krvni sudovi.
- Opšti simptomi: U uznapredovalim fazama mogu se javiti povišena temperatura, malaksalost, gubitak apetita i gubitak telesne težine.
Kako se dijagnostikuje tumor kosti?
Kod tumora kostiju rana dijagnoza direktno utiče na uspeh lečenja. Dijagnostički proces počinje pre svega detaljnim uzimanjem anamneze deteta. Lekar pita koliko dugo bol traje, koliko je jak, da li se pojačava noću i da li ga prate otok ili prelom u anamnezi. Na fizičkom pregledu traže se otok, osetljivost ili ograničenje pokreta u predelu tumora. Za potvrdu dijagnoze potrebne su metode snimanja i biopsija.
Metode koje se koriste u dijagnostici tumora kosti su:
- Rendgen: Metoda snimanja prvog koraka, pokazuje abnormalnosti u strukturi kosti.
- MRI (magnetna rezonanca): Detaljno pokazuje širenje tumora na meka tkiva i koštanu srž.
- CT (kompjuterizovana tomografija): Koristi se naročito za ispitivanje strukture tumora u kosti i sitnih detalja.
- Biopsija: Zlatni standard za konačnu dijagnozu. Uzorak uzet iz tumora pregleda se pod mikroskopom i određuje se tip tumora.
- Analize krvi: Kod nekih tumora mogu se uočiti abnormalnosti krvnih vrednosti, ali one same po sebi nisu dovoljne za dijagnozu.
Kakav je bol kod tumora kosti?
Bol kod tumora kosti razlikuje se od običnih bolova u mišićima ili zglobovima. Obično postepeno postaje sve jači, ne prolazi mirovanjem i jače se oseća noću. Ova osobina je važna da se ne bi zamenio sa „bolovima rasta“, koji su česti naročito kod dece u periodu rasta. Bolovi rasta javljaju se tokom dana zbog umora i obično slabe posle odmora. Nasuprot tome, bol kod tumora kosti može biti toliko jak da naročito noću budi dete iz sna.
Bol se može razlikovati u zavisnosti od mesta tumora. Ako je tumor blizu zgloba, bol se pojačava pri pokretima zgloba i to otežava svakodnevne aktivnosti. Pored toga, pošto tumor slabi koštano tkivo, čak i pri malim udarcima može se javiti nagli i veoma jak bol usled preloma. U uznapredovalim fazama, kao posledica rasta tumora i pritiska na okolne nerve, mogu se javiti i nervni bolovi koji se šire.
Gde se tumor kosti najčešće javlja?
Iako se tumori kostiju mogu javiti u bilo kom delu skeletnog sistema, u određenim predelima se javljaju češće. Naročito u detinjstvu i adolescenciji, kada dolazi do brzog rasta, povećava se rizik od nastanka tumora na krajevima kostiju. Zato su u dugim kostima najčešće zahvaćeni butna kost (femur) i golenjača (tibija) u okolini kolena. Pored toga, kost nadlaktice (humerus), karlična kost (pelvis) i pršljenovi kičme takođe spadaju među druge česte lokalizacije. Pošto se tumori koji se javljaju kod dece najčešće razvijaju u predelima blizu ploča rasta, direktno utiču i na razvoj skeleta i na funkcije pokreta. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od mesta tumora; na primer, tumori oko kolena otežavaju hodanje i trčanje, dok tumori kičme mogu dovesti do neuroloških nalaza. Ukratko, tumori kostiju se najčešće javljaju na dugim kostima u blizini kolenskog zgloba, ali postoji mogućnost da se jave u svakoj kosti tela.
Koji su najčešći tumori kostiju kod dece?
Tumori kostiju kod dece mogu biti benigni ili maligni. Benigni tumori obično sporo rastu, ne šire se na okolna tkiva i najčešće se mogu držati pod kontrolom hirurški ili praćenjem. Maligni tumori, s druge strane, brzo rastu, mogu metastazirati i, ako se ne leče, dovode do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Najčešći tumori kostiju kod dece su:
- Osteosarkom: Najčešći maligni tumor kostiju kod dece. Javlja se naročito na butnoj kosti, golenjači i kosti nadlaktice, u predelima blizu kolena.
- Ewingov sarkom: Javlja se uglavnom na kostima karlice, rebrima i pršljenovima. Može brzo napredovati i ima sklonost metastaziranju u pluća.
- Hondrosarkom: Iako se retko javlja kod dece, to je maligni tumor koji potiče od hrskavičavog tkiva.
- Osteohondrom: Najčešći benigni tumor kostiju. Obično se javlja u pubertetu i razvija se kao izraštaji koji rastu prema spolja na krajevima kostiju.
- Enhondrom: Benigni tumori koji se razvijaju unutar koštane srži, često se javljaju na malim kostima šaka i stopala.
- Fibrozna displazija: Benigni tumor koji ometa normalan razvoj koštanog tkiva i može izazvati deformitet kosti.
Kako se leče tumori kostiju kod dece?
Lečenje tumora kostiju kod dece planira se prema tipu, veličini, lokalizaciji i proširenosti tumora. Benigni tumori se obično mogu držati pod kontrolom hirurškim uklanjanjem ili redovnim praćenjem. Međutim, kod malignih tumora potrebno je sveobuhvatnije i višestrano lečenje. Prvi korak u lečenju je najčešće hirurgija. Predeo sa tumorom uklanja se zajedno sa zdravim tkivom i, ako je moguće, kost se rekonstruiše. Zahvaljujući razvoju hirurških tehnika, umesto ranije primenjivane amputacije (potpunog uklanjanja ekstremiteta) sve češće se biraju operacije kojima se ekstremitet čuva. Kod malignih tumora hemioterapija se primenjuje pre ili posle operacije, sa ciljem da se tumorske ćelije smanje i spreči njihovo širenje. U nekim slučajevima lečenju se može dodati i radioterapija; ova metoda je veoma delotvorna naročito kod tumora osetljivih na zračenje, kao što je Ewingov sarkom.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Koji simptomi mogu ukazati na tumor kosti kod deteta?
Tumori kostiju kod dece mogu biti benigni ili maligni. Uporan lokalizovan bol, kvržica ili otok i prelom posle male traume mogu opravdati snimanje. Većina bolova koje deca osećaju tokom rasta nije posledica raka, ali dugotrajni, progresivni ili lokalizovani simptomi zahtevaju medicinsku procenu.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Najpoznatiji maligni tumori kostiju kod dece su osteosarkom i Ewingov sarkom. Rendgen i magnetna rezonanca usmeravaju obradu, a biopsiju treba planirati u specijalizovanom timu da se ne ugrozi kasnija operacija. Lečenje zavisi od histologije i može uključiti hemoterapiju, hirurgiju i ponekad radioterapiju.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Veoma jak bol uz nemogućnost korišćenja ekstremiteta, sumnja na prelom ili neurološki znaci povezani sa masom u kičmi zahtevaju hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.