Šta su stenice i kako se tretiraju ujedi?

Stenica, koja naročito voli da živi u toplim i vlažnim sredinama, jedna je od vrsta malih parazita bez krila, aktivnih noću, koji se hrane ljudskom krvlju. Ove štetočine, koje mogu ozbiljno ugroziti i zdravlje i životni komfor, uglavnom se tokom noćnog sna približavaju ljudskom telu i sišu krv. Ujedi stenica najčešće se ispoljavaju svrabom, crvenilom i iritacijom kože. Verovatnoća njihove pojave naročito je visoka na mestima gde higijena nije zadovoljavajuća ili u prostorima u koje se unose stari predmeti. Ove štetočine mogu se razmnožavati skrivajući se između predmeta u kući, u šavovima dušeka, uz ivice podnih lajsni ili u pukotinama zidova. Iako njihovi ujedi uglavnom ne predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, kod osetljive kože mogu izazvati alergijske reakcije, nesanicu i ozbiljan pad kvaliteta života.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta su stenice?

Stenica, latinskog naziva Cimex lectularius, mala je spljoštena štetočina veličine približno 4–7 mm, koja se hrani krvlju ljudi i nekih životinja. Ovi paraziti, uglavnom smeđih nijansi, postaju aktivni u noćnim satima i kreću u potragu za krvlju. Nakon što popiju krv, njihova boja postaje tamnija, a telo naduvenije. Izlazeći iz skrovišta u kojima provode dan, naročito napadaju ljude koji spavaju.

Stenice mogu veoma dugo da prežive, u zavisnosti od temperaturnih uslova okoline. Čak i bez hrane mogu živeti i do 6 meseci. Lako se prenose u hotelima u koje se često putuje, u polovnom nameštaju, starim knjigama ili odeći. Problem stenica nije povezan samo sa nedostatkom higijene; budući da su veoma sitne i teško ih je primetiti, mogu se namnožiti čak i u čistim kućama.

Gde žive stenice?

Iako je uvreženo mišljenje da žive uglavnom u starom drvenom nameštaju, po čemu su u nekim jezicima i dobile ime, stenice se pored drvenih površina mogu skrivati i u mnogim drugim materijalima, kao što su tkanina, karton, plastika ili gipsani zidovi. Najvažnije je da je prostor u kojem borave taman, topao i uzan. Ova stvorenja, koja se danju ne vide, noću u mraku izlaze iz svojih skrovišta i pokušavaju da sišu krv. Mesta na kojima se stenice najčešće nalaze mogu se navesti na sledeći način:

• unutrašnjost uzglavlja kreveta, šavovi i prostor ispod kreveta
• spojevi kauča i fotelja
• spojevi drvenog nameštaja
• podne lajsne, prostor ispod tepiha
• pukotine u zidovima, unutrašnjost utičnica, prostor iza zavesa
• unutrašnje površine kofera, torbi i polovnih predmeta

Ove štetočine lako menjaju mesto i šire se na nove prostore. Naročito kod osoba koje često putuju, prenošenje koferima iz hotelskih soba u kuću javlja se često. Zbog toga treba biti oprezan po povratku sa odmora ili pri kupovini polovnih predmeta.

Odrasle stenice uglavnom su vidljive golim okom. Međutim, njihova jaja i larve veoma su sitni. To otežava njihovo suzbijanje. Kada se problem primeti, rana intervencija je delotvorna u sprečavanju njihovog širenja.

Zašto se pojavljuju stenice?

Osnovni razlog pojave stenica jeste to što se ove štetočine neprimetno unose u životni prostor. Suprotno uvreženom mišljenju, mogu se javiti ne samo na mestima gde nedostaje higijene, već i u veoma čistim kućama. Naročito česte selidbe, kupovina polovnog nameštaja, putovanja i problemi sa insektima u susednim stanovima mogu pokrenuti problem stenica. Među najčešćim putevima prenošenja su:

• korišćenje starih ili polovnih predmeta i nameštaja
• boravak u gusto naseljenim smeštajnim objektima kao što su hoteli i pansioni
• prelazak od suseda u gusto naseljenim stambenim zgradama
• dugotrajno zadržavanje ličnih stvari kao što su koferi i torbe u drugim prostorima
• kačenje za odeću u zatvorenim prostorima kao što su bioskopi i javni prevoz

Budući da ove štetočine lako ulaze i skrivaju se u veoma male šupljine, njihovo prisustvo dugo može ostati neprimećeno. Brzina polaganja jaja im je veoma velika i jedna ženka stenice tokom života može položiti stotine jaja. Zbog toga je moguće da se čak i nekoliko stenica brzo razmnoži i preraste u ozbiljan problem.

Kako dolazi do ujeda stenice?

Ujed stenice uglavnom se dešava tokom spavanja i neprimetno. Ove štetočine postaju aktivne noću. Pri tome se usmeravaju ka otkrivenim delovima ljudskog tela. Tokom ujedanja stenica probija kožu, dolazi do krvnih sudova i siše malu količinu krvi. Tokom ujeda ne oseća se bol, jer ova stvorenja, kao i komarci, u kožu izlučuju malu količinu pljuvačke sa anestetičkim dejstvom. Zahvaljujući tome, osoba uglavnom ne primećuje da je ujedena.

Stenice su često sklone tome da više puta ujedu na istom mestu. Zato su tragovi ujeda često raspoređeni u liniju ili u grupe od po tri. Najčešće ujedeni predeli su lice, vrat, ruke, ručni zglobovi, noge i predeo struka, odnosno delovi koji su tokom noći otkriveni. Retko ulaze ispod odeće da bi ujele, jer koža u tim predelima može biti nedostupna. Ujedi se primećuju ujutru, po buđenju, u vidu intenzivnog svraba, crvenila i otoka.

Koji su simptomi ujeda stenice?

Ujed stenice lako se može razlikovati od ujeda drugih štetočina po svojim tipičnim simptomima. Naročito oblik ujeda, način na koji su raspoređeni i reakcije kože koje izazivaju spadaju u razlikovne elemente. Dok neki ljudi veoma slabo reaguju na ove ujede, kod nekih osoba se zbog alergijskih reakcija mogu javiti prilično izraženi simptomi.

Najčešći simptomi ujeda stenice su sledeći:

• Male, crvene i ispupčene tačke: Na mestu ujeda najčešće nastaje crveno ispupčenje veličine zrna sočiva. Sredina ovih ispupčenja ponekad može biti svetlija ili blago ulegnuta.
• Intenzivan svrab: Najneprijatniji simptom ujeda je svrab. On ponekad traje nekoliko sati, a ponekad danima. Usled češanja na koži se mogu javiti iritacija, ljuštenje i rane.
• Ujedi poređani u liniju: Stenice obično ujedaju više puta zaredom. Zato ujedi na telu mogu biti raspoređeni u paralelnu liniju ili u grupe od po tri (tipična trojka koja se naziva „doručak, ručak i večera”).
• Otok kože i osećaj toplote: Naročito kod osoba osetljive kože, na mestu ujeda se uz crvenilo može javiti blagi otok i lokalno povećanje temperature.
• Tragovi koji se primećuju po buđenju: Budući da se ujedi uglavnom dešavaju noću, osoba se ujutru po buđenju suočava sa promenama na koži koje svrbe.
• Alergijske reakcije (u retkim slučajevima): Kod nekih osoba se na ujed stenice mogu javiti ozbiljne alergijske reakcije. U tim slučajevima osip se može proširiti, mogu se javiti simptomi kao što je otežano disanje, pa može biti potrebna medicinska intervencija.

Kako prolazi ujed stenice?

Ujedi stenica uglavnom spontano zarastaju za nekoliko dana. Međutim, tegobe kao što su svrab i iritacija kože mogu se pravilnom negom ublažiti za mnogo kraće vreme. U slučaju pogrešnih postupaka na mestu ujeda oporavak se može produžiti i može se javiti rizik od infekcije.

Prvo što treba uraditi jeste ne češati mesta ujeda i održavati kožu čistom. Češanje može izazvati iritaciju kože, krvarenje i prodiranje bakterija kroz otvorenu ranu. Mesto ujeda treba oprati mlakom vodom i sapunom, osušiti, a zatim očistiti antiseptičkim kremama ili losionima. Za smanjenje svraba i crvenila mogu biti delotvorne sledeće metode:

• Hladni oblog: Čista krpa natopljena hladnom vodom i prislonjena na mesto ujeda privremeno ublažava svrab i otok.
• Masti koje propiše lekar: Ako postoje jake reakcije, na preporuku lekara mogu se kratkotrajno koristiti kreme koje sadrže kortikosteroide.
• Primena vode sa sodom bikarbonom: Mazanje paste od malo sode bikarbone i vode na ujed narodni je, široko korišćen način ublažavanja tegoba.

Ujedi se najčešće znatno povlače u roku od 5–10 dana. Međutim, ako se u tom periodu tegobe pojačavaju, ako se na tom mestu javi zapaljenje, sekrecija, stvaranje kraste ili bolan otok, obavezno se treba obratiti specijalisti dermatologu, jer ovi simptomi mogu ukazivati na razvoj sekundarne infekcije.

Šta pomaže kod ujeda stenice?

Metode koje pomažu kod ujeda stenice u osnovi su usmerene na smanjenje svraba, smirivanje iritacije kože i otklanjanje mogućeg rizika od infekcije. Iako ujedi uglavnom sami prolaze za nekoliko dana, svrab može biti veoma neprijatan, naročito kod osoba osetljive kože. Zato su prve mere preduzete nakon ujeda od presudnog značaja za tok oporavka. Neke delotvorne metode koje pomažu kod ujeda stenice su sledeće:

• Hladni oblog: Najdelotvornija i bezrizična metoda za smanjenje svraba i otoka. Prislanjanje kese sa ledom ili čiste krpe natopljene hladnom vodom na mesto ujeda tokom 5–10 minuta smanjuje oslobađanje histamina u koži.
• Gel aloje vere: Aloja vera, prirodno umirujuće i antiinflamatorno sredstvo, svojim osvežavajućim dejstvom ublažava svrab i doprinosi obnovi kože. Gel uzet direktno iz biljke ili gotovi proizvodi od čiste aloje vere mogu se bezbedno koristiti.
• Ulje čajnog drveta (tea tree oil): Zahvaljujući antibakterijskim i antiseptičkim svojstvima, deluje zaštitno protiv rizika od infekcije. Međutim, pre nanošenja direktno na kožu treba ga razblažiti nekim baznim uljem (na primer maslinovim).
• Pasta od sode bikarbone: Pasta dobijena mešanjem jedne kafene kašičice sode bikarbone sa nekoliko kapi vode može se naneti na mesto ujeda i ostaviti 15 minuta. Ova metoda je prirodna primena kojoj se u narodu često pribegava i koja pomaže u smanjenju iritacije.
• Jabukovo sirće: Zahvaljujući antiseptičkom svojstvu, može sprečiti razmnožavanje mikroba. Može se nakapati na čistu vatu i nežno naneti na mesto ujeda. Ipak, kod osetljive kože bezbednije ga je koristiti razblaženo.
• Kupka sa ovsenim pahuljicama: Kada je svrab rasprostranjen, mlaka kupka sa dodatkom ovsenih pahuljica i smiruje kožu i pruža olakšanje. Ova metoda je naročito delotvorna kada ima mnogo ujeda.

Mesto ujeda ne treba češati, iritirati noktima niti skidati krastu ako se stvori. U suprotnom se to mesto može inficirati i oporavak se može produžiti. Osim toga, ako se broj ujeda povećava, ako se šire po telu ili se javljaju znaci alergijske reakcije kao što su otežano disanje i vrtoglavica, treba se bez odlaganja obratiti lekaru.

Lekari oblasti „Dermatologija" u Anadolu

Mehmet Coşkun Acay

Dr med.

Dermatologija

Merve Genç

Dr med.

Dermatologija

Hicran Ercan Diker

Dr med.

Dermatologija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.