Tromboza je abnormalno stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda. U dubokoj veni može izazvati bol i otok jedne noge i dovesti do plućne embolije, dok u arteriji može naglo prekinuti dotok krvi organu. Dijagnostika i terapija zavise od mesta tromboze, uzroka i rizika od komplikacija.
Zgrušavanje krvi (tromboza) nastaje kada se krv nenormalno zgruša unutar krvnog suda i ometa protok krvi. Dok zgrušavanje krvi normalno pomaže zarastanju povreda, nepotrebno stvaranje ugruška unutar krvnog suda i začepljenje cirkulacije mogu predstavljati opasnost po život. Pošto tromboza može izazvati ozbiljna stanja kao što su srčani udar, moždani udar i plućna embolija, rana dijagnoza i lečenje su važni.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je zgrušavanje krvi (tromboza)?
To je stanje u kome se krv nenormalno zgrušava unutar krvnog suda i izaziva začepljenje krvnih sudova. Organizam normalno stvara ugrušak kako bi se zaustavilo krvarenje i zarasle rane. Međutim, u nekim situacijama dolazi do nepotrebnog zgrušavanja unutar krvnog suda, što može ometati cirkulaciju krvi i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Tromboza se javlja u dva glavna oblika:
- Arterijska tromboza: Može dovesti do stanja kao što su srčani udar i moždani udar. Krvni ugrušak začepljuje arterije koje prenose kiseonik i sprečava da organi dobiju dovoljno kiseonika.
- Venska tromboza: Može izazvati bolesti kao što su duboka venska tromboza (DVT) nogu i plućna embolija. Začepljenje krvnog suda nastaje zbog sporog protoka krvi ili povećane sklonosti zgrušavanju.
Postoje mnogi faktori rizika za nastanak krvnih ugrušaka, kao što su genetski faktori, neaktivan način života, bolesti krvnih sudova i neke hronične bolesti. Rana dijagnoza tromboze je od velikog značaja kako bi se sprečilo da ugrušak napreduje i dospe do vitalnih organa.
Zašto nastaje zgrušavanje krvi (tromboza)?
Nastaje kada se krv zgrušava brže nego što je normalno ili se nenormalno nakuplja u krvnim sudovima i ometa cirkulaciju. Ovo stanje obično potiče od tri osnovna faktora: oštećenja zida krvnog suda, usporavanja protoka krvi i sklonosti krvi ka zgrušavanju. Ova tri glavna mehanizma, poznata kao Virhovljev trijas, najvažniji su uzroci koji pokreću stvaranje ugruška. Uzroci zgrušavanja krvi su:
- Usporavanje protoka krvi (poremećaji cirkulacije): Usporavanje cirkulacije krvi olakšava stvaranje ugruška, naročito kod osoba koje su dugo nepokretne. Situacije kao što su dugotrajno ležanje u krevetu, duga putovanja i višečasovno sedenje za stolom izazivaju zastoj krvi u venama nogu i povećavaju rizik od duboke venske tromboze (DVT).
- Oštećenje zida krvnog suda: Oštećenja unutrašnje površine krvnih sudova mogu dovesti do lakšeg zgrušavanja krvi. Hipertenzija (visok krvni pritisak), otvrdnuće arterija (ateroskleroza), hirurške intervencije, traume i infekcije mogu oslabiti zid krvnog suda i pokrenuti stvaranje ugruška. Naročito kod osoba sa rizikom od srčanog ili moždanog udara oštećenje unutrašnje površine krvnog suda je veliki faktor rizika.
- Povećana sklonost krvi zgrušavanju (hiperkoagulabilnost): U nekim situacijama postoje faktori koji dovode do toga da se krv zgrušava lakše nego što je normalno. Genetska predispozicija, neke bolesti krvi (mutacija faktora V Lajden, antifosfolipidni sindrom), hormonske promene i neki lekovi mogu povećati sklonost krvi zgrušavanju. Kontraceptivne pilule, hormonska terapija i povišen nivo estrogena tokom trudnoće mogu povećati rizik od stvaranja ugruška.
Ostali faktori koji izazivaju zgrušavanje mogu se navesti ovako:
- Dugotrajna nepokretnost: Period oporavka posle operacije, pacijenti posle moždanog udara, osobe koje dugo rade sedeći ili duga putovanja avionom i automobilom.
- Gojaznost: Višak kilograma vrši pojačan pritisak na krvne sudove i stvara osnovu za nastanak ugruška.
- Rak: Neke vrste raka pojačavaju zgrušavanje krvi i povećavaju rizik od tromboze.
- Dijabetes i visok holesterol: Mogu narušiti zdravlje krvnih sudova i dovesti do stvaranja ugruška.
- Operacije i traume: Posle velikih hirurških operacija ugrušak može nastati zbog oštećenja unutar krvnog suda ili nepokretnosti.
- Bolesti bubrega i jetre: Mogu uticati na mehanizam zgrušavanja krvi i povećati rizik od tromboze.
Uzroci tromboze mogu biti različiti. Međutim, kombinacija jednog ili više gore navedenih faktora može dovesti do nenormalnog zgrušavanja krvi i do zdravstvenih problema. Naročito je važno da osobe iz grupe visokog rizika obavljaju redovne zdravstvene kontrole, zdravo se hrane i izbegavaju neaktivan način života.
Koje vrste zgrušavanja krvi (tromboze) postoje?
Tromboze se dele u različite grupe u zavisnosti od vrste krvnog suda u kome nastaje ugrušak i zdravstvenih problema koje izaziva. Uopšteno, ugrušci koji nastaju u arterijama i venama imaju različite mehanizme. Svaki od njih može se ispoljiti različitim simptomima. Arterijske tromboze obično izazivaju životno ugrožavajuća stanja kao što su srčani udar i moždani udar. Venske tromboze mogu se ispoljiti naročito otokom i bolom u nogama. Pored toga, ugrušci koji se kreću kroz krvotok (embolizam) mogu dospeti do organa kao što su pluća, mozak ili srce i izazvati začepljenja.
Arterijske tromboze
Ova vrsta tromboze nastaje u arterijama koje dovode krv do organa i predstavlja opasnost po život jer izaziva prekid dotoka kiseonika i hranljivih materija.
- Tromboza koronarne arterije: Nastaje u krvnim sudovima srca i može izazvati srčani udar.
- Cerebralna tromboza: Nastaje u krvnim sudovima mozga i povećava rizik od moždanog udara (šloga).
- Tromboza perifernih arterija: Zahvata arterije šaka i stopala, može poremetiti ishranu tkiva i dovesti do gangrene.
Venske tromboze
Ugrušci koji nastaju u venama ometaju povratak krvi u srce i izazivaju probleme sa cirkulacijom. Obično se ispoljavaju simptomima kao što su bol, otok i crvenilo u nogama.
- Duboka venska tromboza (DVT): Ugrušak nastaje u velikim venama noge ili kuka i može izazvati simptome kao što su bol, otok i povišena toplota noge.
- Plućna embolija: Nastaje kada se ugrušak formiran u nogama otkine i dospe do pluća, i može dati ozbiljne simptome kao što su nedostatak vazduha, bol u grudima i nagla nesvestica.
- Tromboza portne vene: Nastaje u jednoj od glavnih vena koje vode do jetre i može izazvati ozbiljne probleme sa varenjem.
Ugrušci koji cirkulišu (migriraju) – embolizam
U nekim slučajevima ugrušci se otkidaju sa mesta na kome su nastali, ulaze u krvotok i izazivaju začepljenje u drugom delu tela.
- Embolija mozga: Može izazvati moždani udar stvaranjem začepljenja u krvnim sudovima mozga.
- Embolija srca: Može dovesti do srčanog udara začepljenjem krvnih sudova koji vode do srca.
- Plućna embolija: Nastaje kada ugrušak otkinut iz noge ili nekog drugog dela tela dospe do pluća i izazove respiratornu insuficijenciju.
Koji su simptomi zgrušavanja krvi?
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od mesta nastanka ugruška i vrste krvnog suda. Neki ugrušci mogu biti mali i napredovati bez simptoma, dok drugi mogu izazvati ozbiljne simptome koji mogu ugroziti život. Ugrušci koji nastaju u krvnim sudovima nogu, mozga, u plućima ili srcu ispoljavaju se različitim simptomima. Ako ugrušak uđe u krvotok i prenese se u drugi deo tela, mogu nastati stanja koja se razvijaju naglo i zahtevaju hitnu intervenciju.
Simptomi duboke venske tromboze (ugrušak u nogama ili rukama) su:
- Otok koji se naglo javlja u predelu noge ili ruke.
- Bol u nozi ili ruci, naročito osećaj probadanja koji se pogoršava pri kretanju.
- Crvenilo i povišena toplota u zahvaćenom predelu.
- Osetljivost i osećaj zategnutosti duž krvnog suda.
Simptomi plućne embolije (ugrušak u plućima) su:
- Nagli nedostatak vazduha i osećaj stezanja u grudima.
- Jak bol u grudima, naročito probadajući bol koji se pojačava pri udisanju i izdisanju.
- Nagla vrtoglavica i osećaj nesvestice.
- Iskašljavanje krvavog ispljuvka ili kašalj.
- Ubrzan rad srca (tahikardija).
Simptomi cerebralne tromboze (ugrušak u mozgu), koja nosi rizik od moždanog udara, mogu se navesti ovako:
- Nagla utrnulost ili gubitak snage na jednoj strani tela.
- Poremećaj govora ili nemogućnost pravilnog izgovaranja reči.
- Gubitak vida ili zamućen vid.
- Nagla i jaka glavobolja.
- Gubitak ravnoteže i otežan hod.
Koronarna tromboza, koja izaziva rizik od srčanog udara, ispoljava se sledećim simptomima:
- Stezanje u grudima, osećaj pritiska i bol koji se širi u levu ruku.
- Znojenje, mučnina i vrtoglavica.
- Nedostatak vazduha i osećaj anksioznosti.
- Bol u grudima koji se pojačava pri naporu i ne prolazi u mirovanju.
Tromboza portne vene (ugrušak u jetri) javlja se sa sledećim simptomima:
- Otok i bol u stomaku.
- Mučnina i problemi sa varenjem.
- Znaci insuficijencije jetre.
Kako se dijagnostikuje zgrušavanje krvi?
Da bi utvrdio mesto nastanka ugruška, lekar obavlja fizički pregled i proverava da li postoje otok noge, crvenilo, povišena toplota ili bol. Analize krvi (D-dimer test) koriste se da bi se utvrdilo da li je proces zgrušavanja aktivan. Povišen nivo D-dimera može ukazivati na to da se u telu stvorio ugrušak. Dopler ultrasonografija se koristi naročito za otkrivanje duboke venske tromboze (DVT) u nogama. Ovom metodom mogu se prikazati protok krvi unutar krvnog suda i prisustvo ugruška. Za detaljnije ispitivanje, pomoću imidžing metoda kao što su CT angiografija i MR angiografija mogu se otkriti plućna embolija i ugrušci u krvnim sudovima mozga ili srca. Pored toga, radi utvrđivanja izvora ugruška i faktora rizika mogu se ispitati genetski testovi i faktori koagulacije. Nakon dijagnostikovanja krvnog ugruška, lečenje se planira prema lokalizaciji i veličini ugruška.
Česta pitanja
Šta je tromboza?
Tromb je krvni ugrušak koji nastaje unutar krvnog suda. Važno je razlikovati duboku vensku trombozu od arterijske tromboze, jer imaju različite uzroke, posledice i načine lečenja. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji faktori povećavaju rizik od venske tromboze?
Dugotrajna nepokretnost, nedavna operacija, malignitet, trudnoća i period nakon porođaja, estrogeni, stariji uzrast i određene trombofilije mogu povećati rizik. Više faktora može delovati istovremeno. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su znaci duboke venske tromboze?
Bol, jednostrani otok, toplota ili osećaj zategnutosti u nozi mogu ukazivati na duboku vensku trombozu, ali nisu specifični. Doppler ultrazvuk je jedan od glavnih pregleda za potvrdu ili isključivanje dijagnoze. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji znaci mogu ukazivati na plućnu emboliju?
Naglo otežano disanje, bol u grudima, ubrzan rad srca, malaksalost ili iskašljavanje krvi mogu ukazivati na plućnu emboliju i zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.